Пројекат Растко : Пољска

Душан Владислав Пажђерски

Библиографија радова слависте Леха Пажђерског

Зборник Матице српске за славистику, 1991, бр. 41, стр. 187-192.

Приређивањем ове библиографије желели смо да јавности ближе представимо, што потпуније, обимно славистичко дело рано преминулог професора и предавача Филозофског факултета у Новом Саду и Задру, Филолошког факултета у Београду и Варшавског Универзитета — Леха Пажђерског (Lech Paździerski, 25. III 1932 – 9. I 1989).^[1]

Сама библиографија рађена је по модификованом стандарду за примену ИСБД-а у опису компонентних делова.^[2]

[БИБЛИОГРАФИЈА]

1959.

1. Pregled poljske književnosti : skripta. — Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za strane jezike, 1959. — 119 str.

1962.

1a. Poljsko-srpskohrvatski rječnik : skripta. — Filozofski fakultet u Zadru, 1962. — 60 str.

1b. Književne novosti iz Poljske

U: Zadarska revija. — god. 11, br. 2 (travanj 1962), str. 169—170.

/Sadržaj/ : Jesu li poljski film i poljska književnost prezasićeni ratnim temama? (str. 169). Šta je savremena tema u književnosti? (169 — 170). Poljska književna štampa o Ivi Andriću (170).

1963.

1c. Z doświadczeń w pracy dydaktycznej na lektoracie języka polskiego w Zadarze. U: Polonicum : Warszawa. — nr 3 (1963), str. 31 — 46.

1964.

2. Polonistyka w Jugosławii U: Biul. Pol. — rok. 7, zesz. 21 (1964), str. 127—130.

1967.

3. Poglądy Piotra Chelčickiego na społeczeństwo

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 10 (1967, str. 379—387. Rezime : Pogledi Petra Chelčickog na društvo.

1968.

4. Prilog proučavanju veza Veljka Petrovića sa Poljskom

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 11/1 (1968), str. 359—371. Rezime : Przyczynek do badań stosunków Veljka Petrovicia z Polską.

5. Wacław Felczak: Węgierska polityka narodowościowa przed wybuchem powstania 1848. roku.

U: Zbornik Matice srpske za društvene nauke. — sv. 48 (1968), str. 157—162.

1969.

6. Idee "Młodej Polski" i Kraków z początku XX wieku jako literacka inspiracja jugosłowiańskich uczniów Uniwersytetu Jagiellońskiego.

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 12/1 (1969), str. 421—451. Rezime: Ideje "Mlade Poljske" i Krakov s početka XX veka kao književna inspiracija jugoslovenskih đaka Jegelonskog Univerziteta.

1970.

7. Zofia Nałkowska i Jugoslavija

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 13/2 (1970), str. 659—683. Rezime : Zofia Nałkowska i Jugosławia

8. Julije Benešić i Rusini (ćirilica) U: Švetlosc : Ruski Krstur. — br. 4 (1970), str. 344—354.

1971.

9. Jan Kochanowski i Južni Slaveni

U: Radovi Centra za organizaciju naučnoistraživačkog rada u Vinkovcima. — knj. 1 (1971), str. 347–372, ilustr. 3 tab.

/Sadržaj/: 1. Južni Slaveni u očima Kochanowskog; odakle ste slavenska braćo, Lechu, Čehu i Mehu? (str. 347—349). 2. "Duditi amicorum optime" (349—354). 3. "Kochanovski pjesnik prvi" (354—355). 4. "Satyr illiti divyi csovik" M. A. Relkovića i "Satyr albo dziki mąż J. Kochanowskog (355—367). 5. Zaključak (367—369). Napomena (369).

Rezime /I/: Jan Kochanowski i Słowianie Południowi

Rezime /II/: Jan Kochanowski and the South Slaves

10. Jan Kochanowski wśród Chorwatów i Serbów : (dzieje recepcji) U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 14 (1971), str. 423—445.

/Sadržaj/: 1. "Jugoslavica" Jana Kochanowskiego (str. 423—432). 2. Andrija Dudić-Orehovečki i Jan Kochanowski (432—436). 3. Wspólne motywy w twórczości J. Kochanowskiego i niektórych chorwackich i serbskich pisarzy (436—439). 4. Jan Kochanowski w oczach Ignjata Đorđicia i Juraja Križanicia (439—441). 5. Uwagi końcowe (442-444).

Rezime : Jan Kochanowski kod Hrvata i Srba.

11. Działalność polonofilska w Jugosławii w pierwszej połowie XX wieku : (na przykładzie życia i twórczośsci Juliusza Benešicia i innych postaci tego okresu)

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 14/2 (1971), str. 447-471.

Rezime : Polonofilska delatnost u Jugoslaviji prve polovine XX veka : (Na primeru života i rada Julija Benešića i drugih ličnosti tog perioda)

12. Jan Kochanowski w twórczości i działalności polonofilskiej Julija Benešicia

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 14/2 (1971), str. 474—485.

Rezime : Jan Kochanowski u stvaralaštvu i polonofilskoj delatnosti Julija Benešića

13. Prof. Z. Stieber, veliki slavista — istraživač jezika Lemkâ

U: Nova Dumka : Vukovar. — br. 1 (1971), str. 89—91. /Prilog u samom tekstu/: Bibliografija najvažnijih radova Z. Stiebera (str. 91).

1972.

14. Matija Antun Relković i stvaralaštvo Jana Kohanovskog i poljskog baroka

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 15/2 (1972), str. 701—730.

Rezime (Streszczenie) : Mateusz Antoni Relković a twórczość Jana Kochanowskiego i polskiego baroku

15. Roman Polak (1886—1972) : In memoriam (ćirilica)

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad, br. 3 (1972), str. 209—210.

15a. Polonistyka w Nowym Sadzie

U: Biuletyn polonistyczny : Warszawa. — nr 43 (1972), str. 34—40.

1973.

16. Alians literacki Bałtyku z Jadranem

U: Litery : miesięcznik społ. — kult., wybrzeża. — r. 12, nr 4 (kwiecień 1973), str. 25—27, 1 fot. Julija Benežića.

17. Antoni Olcha i selo u poljskoj književnosti / sa D. Švagelj

U: Revija : časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja : Osijek. — god. 13, br. 1 (siječanj—veljača 1973), str. 57—70.

/U prilogu/: Antoni Mirek Olcha, Iz zbirke "Delfinovo oko", /pesme/ : Djevojke sa vrčevima (str. 66). Zrno (66—67). Stari ratar (67—68). Stari lampaš (68—69). Flaute (69). Buchenwaldski kamik (70).

18. Jadranski "anabazis"

U: Borba : Zagreb. — god. 52, br. 109 (21. 04. 1973), str. 11

19. Maria Dąbrowska i Jugoslavija

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 16/2 (1973), str. 597—634.

Rezime (Streszczenie) : Maria Dąbrowska i Jugoslavija

20. Na marginesie księgi wspomnień Vojeslava Molčgo

U: Miesięcznik Literacki : Warszawa. — r. 8, nr 2 (luty 1973), str. 127—131.

21. Poljske literarne težnje ka jugu (ćirilica)

U: Književne novine : list za književnost i kulturu : Beograd. — god. 25, br. 439 (16. maj 1973), str. 3—4.

22. Pogledi Julija Benešića na umjetnost i književnu kritiku

U: Radovi Centra za organizaciju naučnoistraživačkog rada u Vinkovcima. — knj. 2 (1973), str. 307—343, 1 fot. Julija Benešića.

Rezime : Poglądy Juliusza Benežicia na sztukę i krytykę literacką

23. Rusinske preokupacije Julija Benešića

U: Nova Dumka : Vukovar. — br. 3 (1973), str. 74—75.

24. Selo u poljskoj književnosti i njegov bard Antoni Olcha

U: Nova Dumka : Vukovar. — br. 4 (1973), str. 93—96.

25. Izbor pesama iz zbirke "Delfinovo oko" / prevod najverovatnije sa D. Švagelj

U: Nova Dumka : Vukovar. — br. 4 (1973), str. 96—97.

/Pesme/: Devojke sa kondirima (str. 96). Fenjer (97). Zrno (97). Kamen Buchenwalda (97). Stari seljak (97).

1974.

26. Polish literary aspirations towards the south

U: éditions le pont = the bridge : Zagreb. — br. 39/40 (1974), str. 205—211.

27. Vojeslav Molè i Poljska : (iz poljsko-slovenačkih kulturnih veza XX veka)

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 17/2 (1974), str. 459—494.

Rezime : Wojsław Molč a Polska : (Z dziejów polsko-słoweńskich stosunków kulturalnych w wieku XX)

1975.

28. Antoni Jan Bogusławski i Jugoslavija (iz poljsko-jugoslavenskih kulturnih odnosa prve

polovine XX stoljeća)

U: Radovi Centra za znanstveni rad — Vinkovci : Zagreb. — 3 (1975), str. 175—221, ilustr. 3 tab.

Rezime : Antoni Jan Bogusławski and Yugoslavia : (from the Polish-Yugoslav cultural relations in the first half of the 20^th century)

29. "Poljski univerziteti" Julija Benešića : (na temelju njegovog života i rada do 1907. godine)

U: Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. — knj. 18/2 (1975), str. 381-407.

1976.

30. Dalmacija i poljsko-hrvatska kulturna uzajamnost početkom XX stoljeća

U: Radovi, Sveučilište u Splitu, Filozofski fakultet — Zadar. — god. 14—15, sv. 14—15 (1975/1976), str. 443—449.

Résumé : La Dalmatie et la collaboration croato-polonaise au debut du XX^e siècle

1978.

31. Osječko-poljska "anabaza" Julija Benešića

U: Revija : Osijek. — god. 18, br. 6 (studeni-prosinac 1978), str. l—33.

/U sklopu teksta prevodi pesama J. Benešića/: Do Niemki (str. 24—25). Osijek (26—30)

1979.

32. Građa o polonisti Juliju Benešiću

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 16 (1979), str. 153—182.

33. Građa o polonisti Juliju Benešiću (II)

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 17 (1979), str. 99—134.

34. Polonofilske dimenzije biografije Julija Benešića : (u godinama 1908—1930)

U: Zbornik radova Instituta za strane jezike i književnosti : Novi Sad. — sv. 1 (1979).

Rezime (Streszczenie) : Ramy polonofilskie życiorysu Juliusza Benešicia : (w latach 1908—1930)

1980.

35. Građa o polonisti Juliju Benešiću (III)

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 18 (1980), str. 71—108.

/U sklopu teksta Benešićev prevod fragmenta "Oslobođenja" Vispjanjskog/: Konradova molitva (str.105—106).

36. Bibliographia polonica Julija Benešića

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 19 (1980), str. 145—196.

/Iz sadržaja/: I Bibliografija (str. 146—164): a) Arhivalija (146—149). b) Dela štampana ili prikazivana u pozorištima (149—164). II Literatura (165—196).

1981.

37. Prvo "slovensko putovanje" Julija Benešića

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 21 (1981), str. 115—129.

Prilozi: Put na relaciji Gajdobra—Krakov (21—23. IV 1902) (str. 121). Krakov, 23/24. IV 1902. (121—122). Krakov—Granica 24. IV 1902. (122). Relacija iz "Dwa odczyty" (122). Warszawa, 25. IV—1. V 1902. (122—123). Varšava, 26. IV 1902. (123—125). Varšava, 27. IV 1902. (125—126). Relacija iz intervjua (126). Relacija iz "Dwa odczyty" (126). Varsava, 28. IV 1902. Warszawa—Grodno, 2. V 1902. (127). Intervju (127). Petrograd (4/7/9/21. V i 3. VI 1902) (127—128). "Put u Rusiju" (128). "Kronika" (18. II 1931) (129). "Dwa odczyty" (129)

38. In memoriam : Zdzisław Stieber (1903—1980)

U: Zborniku za slavistiku : Novi Sad. — br. 20 (1981), str. 194—195.

39. Iz osječko-iločke korespondencije J. Benešića s Poljacima

U: Revija : časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja : Osijek. — god. 21, br. 1 (siječanj—veljača 1981), str. 1—13.

/Pisma/: Bratu Franji (kom. 9, str. 2—3). /Benešiću/: Bolesław Bojarski (2, 4). Antoni Burdajewicz (3, 4). Henryk Kutakowski (1, 4). Czesław Mizerski (1, 4). Bolesław Mrozowski (3, 4). Mieczysław Nawarski (1, 5). Eliza Orzeszkowa (1, 5). Kazimierz Pause (3, 5). Henryk Sienkiewicz—sin (2, 5—6). Ignacy Żegota-Strycharski (6, 6). Henryk Zaniewski (3, 6—7). /Ante/ H. Sienkiewiczu—ocu (1, 7). H. Sienkiewicz (1, 8). Julije Benešić Anti Benešiću u Ilok (22, 8—12).

1982.

40. Iz korespondencije Julija Benešića (ćirilica)

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 22 (1982), str. 85—117.

/Pisma/: Eliza Orzeszkowa (kom. 1, str. 86). Antoni Burdajewicz (1, 87). Henryk Zaniewski (1, 87). Bolesław Bojarski (1, 87). Henryk Sienkiewicz ml. (1, 87). Henryku Sienkiewiczu ml. (1, 87). Henryku Sienkiewiczu st. /Ante/ (1, 88). Henryk Sienkiewicz st. (2, 88). Henryk Glück (4, 88—89). T. S. Grabowski (1, 89). Marian Zdziechowski (1, 88—90). Benešić Anti (1, 90). Marian Zdziechowski (15, 90—92). Józef Albin Herbeczewski (6, 93—95). Helena d'Abancourt (6, 96—97). Zofia Wójcicka (1, 98). Vodnik (1, 98). Józef Weyssenhoff (2, 98—99). Włodzimierz Perzyński (2, 99). Benešić Anti (1, 99). Włodzimierz Perzyński (1, 99). Benešić supruzi W. P. (1, 99—100). Tadeusz Stanisław Grabowski (11, 100—102). Irena Solska (2, 102). Konstanty Srokowski (1, 102). Gabriela Zapolska (1, 102). Nikola Andrić (1, 103). Stanisława Wysocka (6, 103). Teofil Trzciński (3, 103—104). B. Lovrić (2, 104). Maria Szczepańska (5, 104). Aleksander Szczepański (4, 105). Bruno Winawer (7, 105—106). Szczepan Jeleński-Katerwa (9, 106—107). Zdzisław Jachimecki (1, 107). Maciej Szukiewicz (2, 107). Ludomir Różycki (4, 108). Juliusz Osterwa (3, 108—109). Zofia Kawecka (4, 109). Arnold Szyfman (1, 109). Arnoldu Szyfmanu (1, 109—110). Arnold Szyfman (3, 110). Stefan Kiedrzyński (6, 111—112). Michał Rogowski (1, 112). Maria Kuncewiczowa (2, 112—113). Juliusz Bandrowski-Kaden (6, 113—114). Stanisław Papierkowski (5, 114). Josip Kulundžić (1, 114). Stanisław Papierkowski (3, 115). Jan Augustynowicz (1, 115). Józef Ujejski (1, 115). Józefu Ujejskom (1, 115—116). Józef Ujejski (1, 116). Geoges Barthel de Weydenthal (1, 116). August Hlond (1, 116). A Słonimskom (1, 116). Ferdynand Antoni Ossendowski (4, 116—117).

1983.

41. Julije Benešić i Varšava

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 24 (1983), str. 79—101.

42. Iz korespondencije Julija Benešića (ćirilica)

U: Zbornik za slavistiku : Novi Sad. — br. 25 (1983), str. 105—144.

/Pisma/: Wiktor Bazielich (15 kom., str. 105—108). Wiktoru Bazielichu (1, 107). Tadeusz Joteyko (1, 108). Józef Gołąbek (2, 108). Teodora Krajewska (2, 109). Zofia Nałkowska (4, 109). Slavko Batušić (1, 109). Zofiji Nałkowskoj (1, 109). Roman Zawiliński (2, 109—110). Stanisław Szober (2, 110). Stanisławu Szoberu (1, 110). O. Halecki (1, 110). Wacław Grubiński (2, 110). Antoni Opęchowski (3, Ul). Mieczysław Małecki (2, 111). Stanisław Słoński (1, 111). Stanisławu Słońskom (1, 111—112). Czesław Jastrzębiec-Kozłowski (17, 112—119). Czesławu Jastrzębiecu-Kozłowskom (13, 112—118). Zofia Kozłowska (1, 119). Paweł Hulka-Laskowski (3, 119—120). Dionizy Królikowski (1, 120). Kazimierz Leczycki (3, 121—122). Antoni Bogusławski (2, 121—123). Antoniju Bogusławskom (2, 122—123). Stanisław Lam (1, 123). Wacław Lednicki (3, 123—124). Halina Siennicka (3, 124—125). Gustaw Morcinek (3, 125—126). Juliusz Kleiner (1, 126). Jerzy Szaniawski (1, 126). Witold Hulewicz (4, 126). Marceli Handelsman (1, 126). Jan Parandowski (15, 126—130). Janu Parandowskom (1, 130). Józef Wittlin (5, 131). Antoni Słonimski (1, 131). Aleksander Zelwerowicz (1, 132). Juliusz Feldhorn (1, 132). Władysław Glück (11, 132—134). Tadeusz Lehr-Spławiński (2, 134). Tadeuszu Lehru-Spławińskom (1, 134—135). Maria Dąbrowska (4, 135—136). Konstanty Wiskowaty (3, 137). Zygmunt Nowakowski (10, 137—139). Zygmunt Kisielewski (1, 139). Karol Hubert Rostworowski (2, 139). Kazimierz Służalek (2, 139—140). Leonu Halbmilionu (3, 140). Jugoslovensko poslanstvo u Parizu J. Benešiću (1, 140). Artur Maria Swinarski (1, 140). Jerzy Andrzejewski (1, 141). Jerzyju Andrzejewskom (1, 141). Karol Bunsch (3, 141). Gabriel Karski (1, 142). Zenon Skierski (1, 142). Julian Krzyżanowski (1, 142). Zenon Klemensiewicz (1, 143). Zenonu Klemensiewiczu (1, 143). Jarosławu Iwaszkiewiczu (1, 143). Manfred Kridl (2, 143—144). Stanisław Dygat (1, 144). Edward Berens (1, 144). "Czytelnik" (a, 144). "Czytelnik"-u (1, 144).

1984.

43. Na marginesie "Antologii poezji chorwackiej XX wieku"

U: Pamiętnik Słowiański : Wrocław. — br. 34 (1984), str. 117—141.

U sklopu teksta fragmenti prevoda poeme "Osijek" Julija Benešića

44. "Osijek" Julija Benešića u poljskoj antologiji hrvatske poezije

U: Revija : Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja : Osijek. — god. 24, br. 6 (studeni—prosinac 1984), str. 1—14.

U sklopu teksta fragmenti prevoda

45. Poljske teme u pismima Julija Benešića (ćirilica)

U: Zbornik Matice srpske za slavistiku : Novi Sad. — br. 29 (1985), str. 161—183.

/Pisma/: Julije Benešić Anti Benešiću (35, 161—169). Julije Benešić Josi Lakatošu (9, 169—170). Kopije Benešićevih pisama: Slavnom Profesorskom zboru filozofskog fakulteta na Kr. sveučilištu Franje Josipa u Zagrebu (1, 171). Isi Velikanoviću (4, 171). Milanu Grolu (2, 172). Pomoćniku ministra prosvete (1, 172). Albertu Bazali (2, 173—174). Albert Bazali (1, 174). Branku Lazareviću (2, 174). Branko Lazarević (1, 174). Miodragu Ristiću (1, 174). Nikoli Nikiću (1, 175). Stanku Šverljugi (1, 175). Nikoli Polovini (2, 175). Momčilu Miloševiću (1, 176). Miloradu Radovanoviću (1, 176). Prvislavu Grisogonu (1, 176). Ministru (?) (1, 176—177). Ferdu Šišiću (1, 177). Dimitriju Magaraševiću (2, 177—178). Kraljevskoj banskoj upravi Savske banovine u Zagrebu (1, 178). Stanoju Mihaldžiću (1, 178). Slavnoj Jugoslavenskoj Akademiji Znanosti i Umjetnosti (1, 178—179). Ministarstvu inostranih poslova u Beogradu (1, 179). Slavnoj Upravi Zaklade Tiskare Narodnih Novina u Zagrebu (1, 179). Državna Tiskara J. Benešiću (1, 179). Vladimiru Jurčiću (1, 180). Slavnoj Matici Hrvatskoj (1, 180). Idi Rebec (1, 180—181). Izdavačkom preduzeću "Polet" u Sarajevu (1, 181). Direktoru "Zore" u Zagrebu (1, 181). Josipu Županovu (1, 182). Josip Županov (1, 182). Uredu za zaštitu jugoslovenske imovine u inostranstvu u Beogradu (1, 182—183). Upravi izdavačkog poduzeća "Školska knjiga" u Zagrebu (1, 183).

1986.

46. Poljske teme u korespondenciji Jugoslovena sa Julijem Benešićem

U: Zbornik Matice srpske za slavistiku : Novi sad. — br. 30 (1986), str. 119—164.

Pisma Juliju Benešiću: Dragutin Prohaska (kom. 6, str. 121—123). Branko Drechsler Vodnik (12, 123—125). Branku Drechsleru Vodniku (2, 125). Nikola Andrić (27, 125—129). Ivo Vojnović (4, 129—130). Milan Begović (1, 130). Iso Velikanović Anti Benešiću (1, 130). Ljubo Babić (Dalski) (1, 130). Miloš Crnjanski (5, 130—131). Slavko Batušić (35, 131—137). Veljko Petrović (12, 137—139). Branko Gavella (2, 139). Vojeslav Molč (15, 139—141). Aleksandar Štulhofer (1, 141). J. D. Milanković (3, 141—143). J. D. Milankoviću (3, 141—143). Josip Kulundžić (10, 143—145). Fran Ilešić (3, 145—146). Radovan Košutić (1, 146). Adam Pribičević (1, 146). Franjo Crnek (1, 146—147). Dragutin Domjanić (1, 147). Petar Preradović ml. (147). Božo Lovrić (2, 147). Mirko Korolija (1, 147—148). Ljubo Wiesner (1, 148). Muhamed Kulenović (9, 148—150). Želimir Mažuranić (4, 150). Dinko Šimunović (3, 150—151). Fran Novljan (2, 151—152). Mara Ivančan (1, 152). Viktor Novak (1, 152). Milan Rešetar (5, 153). Ferdo Šišić (1, 153—154). Krešimir Georgijević (3, 154—155). Krešimiru Georgijeviću (1, 154). Mihovil Kombol (3, 155). Miroslav Feldman (1, 156). Rikard Katalinić Jeretov (1, 156). Vladimir Kovačić (1, 156). Branislav Nušić (1, 156). Stjepan Pavičić (1, 156). Ivan Meštrović (1, 156—157). Žarko Kalinić (2, 157). Vilim Frančić (9, 157—159). Đoka Kovačević (2, 159—160). Milan Predić (2, 160). Jakov Gotovac (1, 161). Nikola Mirković (2, 161). Svetislav Petrović (1, 161). Stjepan Musulin (7, 161—162). Gustav Krklec (2, 162). Nikša Polovina (1, 162). Stojan Subotin (3, 162—163). Stojanu Subotinu (2,163). Bogomir Dalma (2, 164). Bogomiru Dalmi (1, 164).

1987.

47. Bibliografia literatur zachodnio- i południowosłowiańskich w Polsce okresu międzywojennego : /prikaz/

U: Zbornik Matice srpske za slavistiku : Novi Sad. — br. 32 (1987), str. 192—194.

48. O piscu (ćirilica)

U: Polonica / Milorad Živančević. — Novi Sad : Matica srpska, 1987. — str. 301.

1992.

49. "Turske skule" M. A. Relkovića i njihove poljske relacije

U: Forum : Zagreb. — br. 1—2 (siječanj—veljača 1992), str. 253—260.

НАПОМЕНЕ

^[1] Потпунија биографија: Милорад Живанчевић, In memoriam Lech Paździerski, Зборник МС за славистику, 1989, књ. 37, стр. 233-235.

^[2] Коришћена литература: Упутство за примену ИСБД-а у опису компонентних делова. – Нови Сад: Библиотека Матице српске, 1989.