Преводи

Прво дело пољске књижевности које је било доступно и српским читаоцима: у преводу с немачког објавио га је Георгије Магарашевић у "Сербској летописи" 1826.

Мицкјевич је Србе занимао и као тумач њихове народне поезије. Превод једног његовог предавања у "Подунавци" за 1843. годину.

Јоана Полак: Пољско сликарство између ратова 1918-1939, превео Јан Новаковски [1982]

Богатство књижевних веза у непосредној је сразмери са интентзитетом преводилачке делатности. У првој половини XIX века на пољско-српској релацији започиње обострано превођење књижевности, које, без прекида, траје до данас. Српски преводи с пољског и пољски са српског мере се хиљадама библиографских јединица – стотинама књига – а интензитет, избор аутора и дела, превођење појединих дела по више пута итд. – увек зависе од околности књижевноисторијског процеса средина у којима превод настаје.

Прво дело из пољске књижевности публиковано на српском језику јесте приповетка Желислав и Лудмила (Żelisław i Ludomiła, 1819) Леона Потоцког (Leon Potocki, 1799-1864), али није начињен са пољског језика. Превод је са немачког за "Сербску летопис" 1826. године урадио Георгије Магарашевић – из лавовског часописа "Mnemosyne", где је приповетку Потоцког, у слободној преради, 1824. објавио Станислав Јашовски (Stanisław Jaszowski, 1803-1842)…

Прво пољско дело преведено на српски непосредно са изворника била је Мицкјевичева Ода младости, штампана у "Сербском летопису" 1836, и то у преводу Теодора Павловића. (В. Ђорђе Живановић, Срби и пољска књижевност (1800-1871); Петар Буњак, Како смо примали Мицкјевича).

У овој рубрици Пројекта Растко-Пољска објављиваће се како старији преводи књижевне класике (почињемо са Небожанском комедијом Зигмунта Красињског у преводу Крешимира Георгијевића), тако и они новији и најновији, али и одабрани текстови о историји и теорији превођења на пољско-српском материјалу.

Преводи на пољски

Српске народне песме у пољским преводима (избор):

Car Łazar i Caryca Milica, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
Kosowska dziewczyna, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
Śmierć matki Jugowiczów, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
Budowa Skadru, tłum. Antoni Bogusławski [1938]
Stary Wujadyn, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]
Początek powstania przeciw odszczepieńcom, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]

Српска поезија у преводима пољских песника [1960]

Dušan Matić: Tylko śpiewa ukryty płomień, tłum. Julian Przyboś; Zanotowane w październiku w barze koło Deczan, tłum. Mieczysława Buczkówna
Aleksandar Vučo: Samobójczynie; Kochanka, tłum. Aleksander Wat
Desanka Maksimović: Krwawa bajka; Co robią ptaki, tłum. Wisława Szymborska
Milan Dedinac: Pamiętaj; Śląski nokturn, tłum. Kazimiera Iłłakowiczówna
Marko Ristić: Ciężar dymu, tłum. Leopold Lewin
Desimir Blagojević: Ten szum, ten głos, tłum. Jerzy Hordyński
Nikola Drenovac: Gwiazda, tłum. Aleksander Wat
Oskar Davičo: Pożegnanie; O zmierzchu, tłum. Leopold Lewin
Bogdan Čiplić: Mogiła, tłum. Anatol Stern
Skender Kulenović: Stojanka, matka z Kneżpola – fragment poematu, tłum. Władysław Broniewski
Tanasije Mladenović: Istnieje pewna sprawa, tłum. Włodzimierz Słobodnik; Czekaj mnie, tłum. Leopold Lewin
Dušan Kostić: Lodowata cisza Visitora, tłum. Mieczysława Buczkówna
Miodrag Pavlović: Requiem, tłum. Tadeusz Różewicz
Vasko Popa: Sopociani; Czarny Dziordzie, tłum. Tadeusz Różewicz
Mira Alečković: Niedotykalność snów, tłum. Wisława Szymborska
Stevan Raičković: Dalekie osamotnione drzewo, tłum. Tadeusz Kubiak; Pieśń trawy, tłum. Stanisław Piętak
Žarko Đurović: Jakieś ptaki mnie budzą, tłum. Jarosław Iwaszkiewicz
Miroslav Antić: Ballada o nas, tłum. Julian Przyboś
Milovan Danojlić: Spokojny jestem i głoszę blask, tłum. Witold Wirpsza

Mirko Demić, Warszawskie biblioteki, przekład Agnieszka Łasek [2002]
Dragan Bošković, Osiedle cynamonowe, przekład Agnieszka Łasek [2002]

Преводи на српски

Адам Мицкјевич: О српској народној поезији, с пољског превео Стојан Суботин [1955]
Зигмунд Красињски, Небожанска комедија, превео Крешимир Георгијевић [1975]
Станислав Пшибишевски, De profundis, превео Петар Буњак [1990]
Бруно Шулц, Продавнице циметове боје – Санаторијум под клепсидром - Комета, превео Стојан Суботин [1961]
Бруно Шулц, Јесен – Република снова – Домовина, превео Александар Шаранац [2001]
Вислава Шимборска, Наивна питања, превели Слађана Јанковић и Петар Буњак [1996]
Јоана Полак: Пољско сликарство између ратова 1918-1939, превео Јан Новаковски [1982]
Малгожата Ђедушицка: Apocalypsis cum figuris: Опис представе Јежија Гротовског, превео Милан Душков [1988]
Маћеј Карпињски: Позориште Анджеја Вајде, превео Милан Душков [1988]

О преводима

Крешимир Георгијевић: Српскохрватска народна песма у пољској књижевности [1936]
Милица Јакубјец-Семковова: Шта су Пољаци пре сто година знали o српској књижевности [Сто година полонистике у Србији, 1996]
Мирослав Топић, Петар Буњак: Српске народне десетерачке песме у пољским преводима. Прилог проучавању упоредне словенске метрике [2002]
Мирослав Топић, Петар Буњак: О метричким адаптацијама несиметричног десетерца у пољским преводима српске народне поезије [2002]
Петар Буњак: Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности код Срба. Поводом стогодишњице смрти [1997]
Петар Буњак: Пољски романтичари у препевима Н. Манојловића-Рајка [2000]
Петар Буњак: Гномика Горског вијенца и њен пољски преводни еквивалент [2000]
Петар Буњак: Батовски и критичари [2000]
Петар Буњак: О превођењу пољске поезије ХХ века код нас [2000]