Prevodi

Prvo delo poljske književnosti koje je bilo dostupno i srpskim čitaocima: u prevodu s nemačkog objavio ga je Georgije Magarašević u "Serbskoj letopisi" 1826.

Mickjevič je Srbe zanimao i kao tumač njihove narodne poezije. Prevod jednog njegovog predavanja u "Podunavci" za 1843. godinu.

Joana Polak: Poljsko slikarstvo između ratova 1918-1939, preveo Jan Novakovski [1982]

Bogatstvo književnih veza u neposrednoj je srazmeri sa intentzitetom prevodilačke delatnosti. U prvoj polovini XIX veka na poljsko-srpskoj relaciji započinje obostrano prevođenje književnosti, koje, bez prekida, traje do danas. Srpski prevodi s poljskog i poljski sa srpskog mere se hiljadama bibliografskih jedinica – stotinama knjiga – a intenzitet, izbor autora i dela, prevođenje pojedinih dela po više puta itd. – uvek zavise od okolnosti književnoistorijskog procesa sredina u kojima prevod nastaje.

Prvo delo iz poljske književnosti publikovano na srpskom jeziku jeste pripovetka Želislav i Ludmila (Żelisław i Ludomiła, 1819) Leona Potockog (Leon Potocki, 1799-1864), ali nije načinjen sa poljskog jezika. Prevod je sa nemačkog za "Serbsku letopis" 1826. godine uradio Georgije Magarašević – iz lavovskog časopisa "Mnemosyne", gde je pripovetku Potockog, u slobodnoj preradi, 1824. objavio Stanislav Jašovski (Stanisław Jaszowski, 1803-1842)…

Prvo poljsko delo prevedeno na srpski neposredno sa izvornika bila je Mickjevičeva Oda mladosti, štampana u "Serbskom letopisu" 1836, i to u prevodu Teodora Pavlovića. (V. Đorđe Živanović, Srbi i poljska književnost (1800-1871); Petar Bunjak, Kako smo primali Mickjeviča).

U ovoj rubrici Projekta Rastko-Poljska objavljivaće se kako stariji prevodi književne klasike (počinjemo sa Nebožanskom komedijom Zigmunta Krasinjskog u prevodu Krešimira Georgijevića), tako i oni noviji i najnoviji, ali i odabrani tekstovi o istoriji i teoriji prevođenja na poljsko-srpskom materijalu.

Prevodi na poljski

Srpske narodne pesme u poljskim prevodima (izbor):

Car Łazar i Caryca Milica, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
Kosowska dziewczyna, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
Śmierć matki Jugowiczów, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
Budowa Skadru, tłum. Antoni Bogusławski [1938]
Stary Wujadyn, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]
Początek powstania przeciw odszczepieńcom, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]

Srpska poezija u prevodima poljskih pesnika [1960]

Dušan Matić: Tylko śpiewa ukryty płomień, tłum. Julian Przyboś; Zanotowane w październiku w barze koło Deczan, tłum. Mieczysława Buczkówna
Aleksandar Vučo: Samobójczynie; Kochanka, tłum. Aleksander Wat
Desanka Maksimović: Krwawa bajka; Co robią ptaki, tłum. Wisława Szymborska
Milan Dedinac: Pamiętaj; Śląski nokturn, tłum. Kazimiera Iłłakowiczówna
Marko Ristić: Ciężar dymu, tłum. Leopold Lewin
Desimir Blagojević: Ten szum, ten głos, tłum. Jerzy Hordyński
Nikola Drenovac: Gwiazda, tłum. Aleksander Wat
Oskar Davičo: Pożegnanie; O zmierzchu, tłum. Leopold Lewin
Bogdan Čiplić: Mogiła, tłum. Anatol Stern
Skender Kulenović: Stojanka, matka z Kneżpola – fragment poematu, tłum. Władysław Broniewski
Tanasije Mladenović: Istnieje pewna sprawa, tłum. Włodzimierz Słobodnik; Czekaj mnie, tłum. Leopold Lewin
Dušan Kostić: Lodowata cisza Visitora, tłum. Mieczysława Buczkówna
Miodrag Pavlović: Requiem, tłum. Tadeusz Różewicz
Vasko Popa: Sopociani; Czarny Dziordzie, tłum. Tadeusz Różewicz
Mira Alečković: Niedotykalność snów, tłum. Wisława Szymborska
Stevan Raičković: Dalekie osamotnione drzewo, tłum. Tadeusz Kubiak; Pieśń trawy, tłum. Stanisław Piętak
Žarko Đurović: Jakieś ptaki mnie budzą, tłum. Jarosław Iwaszkiewicz
Miroslav Antić: Ballada o nas, tłum. Julian Przyboś
Milovan Danojlić: Spokojny jestem i głoszę blask, tłum. Witold Wirpsza

Mirko Demić, Warszawskie biblioteki, przekład Agnieszka Łasek [2002]
Dragan Bošković, Osiedle cynamonowe, przekład Agnieszka Łasek [2002]

Prevodi na srpski

Adam Mickjevič: O srpskoj narodnoj poeziji, s poljskog preveo Stojan Subotin [1955]
Zigmund Krasinjski, Nebožanska komedija, preveo Krešimir Georgijević [1975]
Stanislav Pšibiševski, De profundis, preveo Petar Bunjak [1990]
Bruno Šulc, Prodavnice cimetove boje – Sanatorijum pod klepsidrom - Kometa, preveo Stojan Subotin [1961]
Bruno Šulc, Jesen – Republika snova – Domovina, preveo Aleksandar Šaranac [2001]
Vislava Šimborska, Naivna pitanja, preveli Slađana Janković i Petar Bunjak [1996]
Joana Polak: Poljsko slikarstvo između ratova 1918-1939, preveo Jan Novakovski [1982]
Malgožata Đedušicka: Apocalypsis cum figuris: Opis predstave Ježija Grotovskog, preveo Milan Duškov [1988]
Maćej Karpinjski: Pozorište Andžeja Vajde, preveo Milan Duškov [1988]

O prevodima

Krešimir Georgijević: Srpskohrvatska narodna pesma u poljskoj književnosti [1936]
Milica Jakubjec-Semkovova: Šta su Poljaci pre sto godina znali o srpskoj književnosti [Sto godina polonistike u Srbiji, 1996]
Miroslav Topić, Petar Bunjak: Srpske narodne deseteračke pesme u poljskim prevodima. Prilog proučavanju uporedne slovenske metrike [2002]
Miroslav Topić, Petar Bunjak: O metričkim adaptacijama nesimetričnog deseterca u poljskim prevodima srpske narodne poezije [2002]
Petar Bunjak: Nikola Manojlović-Rajko kao prevodilac poljske književnosti kod Srba. Povodom stogodišnjice smrti [1997]
Petar Bunjak: Poljski romantičari u prepevima N. Manojlovića-Rajka [2000]
Petar Bunjak: Gnomika Gorskog vijenca i njen poljski prevodni ekvivalent [2000]
Petar Bunjak: Batovski i kritičari [2000]
Petar Bunjak: O prevođenju poljske poezije HH veka kod nas [2000]