 |
|
Projekat Rastko : Poljska
Projekt Rastko - Polska / Projekat Rastko - Poljska
UMETNOST
Književnost • Likovne umetnosti • Dramske umetnosti
Književnost
|
Porfirijev zbornik, l. 303a
Treće izdanje Hronike Bjelskog: Kronika, to jest Historia świata (1564)
Serbske letopisi za god. 1828. treća častica, str. 151. Beleška o izlasku iz štampe slavnih Soneta (Sonety, 1826) Adama Mickjeviča, koji je u to vreme još boravio u Rusiji. (Detaljnije: Petar Bunjak: Kako smo primali Mickjeviča). |
U staroj srpskoj književnosti i pismenosti može se naći dosta svedočanstava o interesovanju Srba za Poljsku kao tadšnju veliku evropsku silu, ali nema praktično nikakve potvrde o poznavanju ili interesovanju za poljsku književnost.
Prva takva potvrda datira iz XVII veka. Pisac tzv. Porfirijevog letopisa ili Porfirijevog hronografa oslanjao se u pojedinim partijama svoga teksta na glavno delo poljskog renesansnog polihistora Marćina Bjelskog (Marcin Bielski, oko 1495-1575) Hronika celoga sveta (Kronika wszytkiego świata, 1551, 15542), tačnije njeno treće izdanje pod naslovom Kronika, to jest Historia świata (1564).
Ovo otkriće Mirjane Boškov svedoči o zračenju Hronike Bjelskog među srpskim ljudima od pera u XVII veku. (Detaljno o tome: Mirjana Boškov: O srpskoj recepciji "Hronike" Martina Beljskog — Sto godina polonistike).
Ipak, kontinuirano prisustvo poljske pisane reči kod Srba, kao i srpske kod Poljaka može se pratiti tek od XIX veka.
Prve korake na srpskoj strani učinila je Serbska letopis (kasnije Letopis Matice srpske), u kojoj se još 1828. godine našlo mesta i za prvu vest o Mickjeviču na srpskom jeziku.
Od tada pa sve do današnjeg dana možemo govoriti o neprekidnom trajanju poljsko-srpskih interliterarnih procesa – posmatranih bilo kroz uzajamnu recepciju, bilo kroz kontaktne, genetske ili intertekstualne književne veze.
Književnost
Koreni
Srpska književnost na poljskom (dela)
Srpske
narodne pesme
- Car Łazar i Caryca Milica, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
- Kosowska dziewczyna, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
- Śmierć matki Jugowiczów, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
- Budowa Skadru, tłum. Antoni Bogusławski [1938]
- Stary Wujadyn, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]
- Początek powstania przeciw odszczepieńcom, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski
[1938]
Srpska
poezija u prevodima poljskih pesnika
[1960]
- Dušan Matić: Tylko śpiewa ukryty płomień, tłum. Julian Przyboś;
Zanotowane w październiku w barze koło Deczan, tłum. Mieczysława Buczkówna
- Aleksandar Vučo: Samobójczynie; Kochanka, tłum. Aleksander Wat
- Desanka Maksimović: Krwawa bajka; Co robią ptaki, tłum. Wisława Szymborska
- Milan Dedinac: Pamiętaj; Śląski nokturn, tłum. Kazimiera Iłłakowiczówna
- Marko Ristić: Ciężar dymu, tłum. Leopold Lewin
- Desimir Blagojević: Ten szum, ten głos, tłum. Jerzy Hordyński
- Nikola Drenovac: Gwiazda, tłum. Aleksander Wat
- Oskar Davičo: Pożegnanie; O zmierzchu, tłum. Leopold Lewin
- Bogdan Čiplić: Mogiła, tłum. Anatol Stern
- Skender Kulenović: Stojanka, matka z Kneżpola – fragment poematu,
tłum. Władysław Broniewski
- Tanasije Mladenović: Istnieje pewna sprawa, tłum. Włodzimierz Słobodnik;
Czekaj mnie, tłum. Leopold Lewin
- Dušan Kostić: Sleđena tišina Visitora / Lodowata cisza Visitora, tłum.
Mieczysława Buczkówna
- Miodrag Pavlović: Requiem, tłum. Tadeusz Różewicz
- Vasko Popa: Sopociani; Czarny Dziordzie, tłum. Tadeusz Różewicz
- Mira Alečković: Niedotykalność snów, tłum. Wisława Szymborska
- Stevan Raičković: Dalekie osamotnione drzewo, tłum. Tadeusz Kubiak;
Pieśń trawy, tłum. Stanisław Piętak
- Žarko Đurović: Jakieś ptaki mnie budzą, tłum. Jarosław Iwaszkiewicz
- Miroslav Antić: Ballada o nas, tłum. Julian Przyboś
- Milovan Danojlić: Spokojny jestem i głoszę blask, tłum. Witold Wirpsza
Poljska književnost na srpskom (dela)
Veze i poređenja
Bruno Šulc u srpskoj književnosti
Drama i pozorište
Likovne umetnosti
Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt |
|
