Istorija

Potvrde intenzivnih poljsko-srpskih odnosa u političkoj i društvenoj istoriji malobrojne su sve do XVII-XVIII veka.

Na snazi i značaju ovi odnosi dobijaju naročito u prvoj polovini XIX veka, kada je desno krilo poljske emigracije (tzv. tabor Hôtel Lambert) na čelu sa knezom Adamom Ježijem Čartoriskim uključilo Tursku i Balkanske Slovene u svoje političke planove.

O ovom periodu poljsko-srpskih odnosa detaljno su pisali Dragoljub Stranjaković, Ljubomir Durković-Jakšić i Đorđe Živanović.

Konstantin Mihajlović iz Ostrovice: Janičarove Uspomene ili Turska Hronika, prevod i napomene Đorđe Živanović [1959]

Đorđe Živanović: Predgovor spisu Konstantina Mihailovića "Janičarove uspomene ili turska hronika" [1959]

Đorđe Trifunović: Lesi i leška zemlja u staroj srpskoj književnosti i pismenosti [1980]

Djordje Trifunović: Lehici i ziemia lechicka w starym piśmiennictwie serbskim. Przełożyła Elżbieta Pułka [1984]

Đorđe Živanović, Srbi i poljska književnost (1800-1871) [1941]

Dragoljub Stranjaković, Kako je postalo Garašaninovo "Načertanije" [1939]

Đorđe Živanović, Poljska emigracija i ponovni izbor Aleksandra Karađorđevića za kneza 1843. godine [1991]

Stojan Subotin: Romani Teodora Tomaša Ježa (Zigmunta Milkovskog) o Jugoslovenima [1966]

Petar Bunjak, Pregled poljsko-srpskih književnih veza (do II svetskog rata) [1999]

Dušan Drljača: Marija Dombrovska o Poljacima u Bosni [1976]

STO GODINA POLONISTIKE U SRBIJI
zbornik radova sa jubilarnog naučnog skupa

Katedra za slavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
Slavističko društvo Srbije,
Beograd, 1996.

Gordana Jovanović: Počeci i razvoj polonistike na Beogradskom univerzitetu.
Miroslav Topić: Prva Košutićeva hrestomatija.
Bogoljub Stanković: Osnovna Košutićeva polazišta u oblasti metodike nastave inoslovenskih jezika u srpskoj sredini.
Miroslav Topić i Petar Bunjak: Profesoru Đorđu Živanoviću u spomen.
Miodrag Sibinović: Sećanja na posleratnog doajena srpske polonistike profesora Đorđa Živanovića.
Mila Stojnić: Doktorska disertacija profesora Đorđa Živanovića u njegov pristup komparativnim književnim slovenskim studijama.
Ljubo Milinković: Lingvističko-metodičke osnove 'Poljskih primera' Đorđa Živanovića.
Bogdan Terzić: Predavanja profesora Kirila Taranovskog iz poljskog jezika.
Władysław Lubaś: Polonistyka i slawistyka belgradzka w moim wspomnieniu.
Teresa Sikorska: Język polski na Uniwersytecie w Nowym Sadzie.

Vera Mitrinović: Konfrontativni pristup izučavanju poljskog jezika na beogradskoj polonistici - tradicije i perspektive.
Zuzanna Topolińska: O pewnej charakterystycznej serbskiej konstrukcji wyrażającej ocenę ilościową i o jej polskich odpowiednikach.
Uglješa Radnović: Poljsko-srpskohrvatski rečnik SANU i drugi rečnici ove erste kod nas i Poljaka (hronološki pregled).
Radmilo Marojević: Slovenska istorijska antroponimija (iz poljskog ugla).
Milana Radić-Dugonjić: Leksičko-semantički problemi pri monocentričnom proučavanju slovenskih jezika.
Mirjana Kostić-Golubičić: Međujezički homonimi u nastavi poljskog jezika na beogradskoj polonistici.
Marija Magdalena Kosanović: Rečenice sa predikatom na -no, -to u poljskom i srpskom jeziku.
Renarda Lebda: Semantičko-pragmatička analiza i interpretacija izabranih reklama na srpskom i poljskom jeziku.

III

Mirjana Boškov: O srpskoj recepciji 'Hronike sveta' Martina Beljskog.
Milica Jakubjec-Semkovova: Šta su Poljaci pre sto godina znali o srpskoj književnosti.
Petar Bunjak: Počeci recepcije Sjenkjevičevog romana 'Quo vadis?' kod Srba.
Jadviga Sopčak, Jedan oblik recepcije poljske drame u Srbiji (na materijalu nastavne prakse Akademije umetnosti u Novom Sadu).
Ljubica Rosić: 'Zarobljeni um ' Česlava Miloša u srpskoj publicistici.

Bogusław Zieliński: Co Poznaniacy i Poznańczycy przed stu laty wiedzieli o Serbii?
Vjeslav Boriš: Serbokroatistika u Krakovu.
Simon Dragović: Poljaci-lekari u Srbiji u XIX veku.
Maria Teresa Mazur: Zakres i formy wspólpracy Ministerstwa Edukacji Narodowej RP z instytucjami dydaktycznymi i naukowymi za granicą nauczającymi języka polskiego.

Knez Adam Ježi Čartoriski (książę Adam Jerzy Czartoryski, 1770-1861) u dubokoj starosti. Srbija sa ustavobraniteljima na vlasti i knezom Aleksandrom Karađorđevićem na čelu bila je prioritet njegove balkanske politike.

Mihal Čajkovski – Sadik-paša (Michał Czajkowski – Sadyk Pasza, 1804-1886), poznati književnik, bio je izaslanik kneza Čartoriskog u Carigradu i komandant poljskih trupa u Turskoj. Odigrao je presudnu ulogu u drugom izboru Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije.