Историја

Потврде интензивних пољско-српских односа у политичкој и друштвеној историји малобројне су све до XVII-XVIII века.

На снази и значају ови односи добијају нарочито у првој половини XIX века, када је десно крило пољске емиграције (тзв. табор Hôtel Lambert) на челу са кнезом Адамом Јежијем Чарториским укључило Турску и Балканске Словене у своје политичке планове.

О овом периоду пољско-српских односа детаљно су писали Драгољуб Страњаковић, Љубомир Дурковић-Јакшић и Ђорђе Живановић.

Константин Михајловић из Островице: Јаничарове Успомене или Турска Хроника, превод и напомене Ђорђе Живановић [1959]

Ђорђе Живановић: Предговор спису Константина Михаиловића "Јаничарове успомене или турска хроника" [1959]

Ђорђе Трифуновић: Леси и лешка земља у старој српској књижевности и писмености [1980]

Djordje Trifunović: Lehici i ziemia lechicka w starym piśmiennictwie serbskim. Przełożyła Elżbieta Pułka [1984]

Ђорђе Живановић, Срби и пољска књижевност (1800-1871) [1941]

Драгољуб Страњаковић, Како је постало Гарашаниново "Начертаније" [1939]

Ђорђе Живановић, Пољска емиграција и поновни избор Александра Карађорђевића за кнеза 1843. године [1991]

Стојан Суботин: Романи Теодора Томаша Јежа (Зигмунта Милковског) о Југословенима [1966]

Петар Буњак, Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата) [1999]

Душан Дрљача: Марија Домбровска о Пољацима у Босни [1976]

СТО ГОДИНА ПОЛОНИСТИКЕ У СРБИЈИ
зборник радова са јубиларног научног скупа

Катедра за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду,
Славистичко друштво Србије,
Београд, 1996.

Гордана Јовановић: Почеци и развој полонистике на Београдском универзитету.
Мирослав Топић: Прва Кошутићева хрестоматија.
Богољуб Станковић: Основна Кошутићева полазишта у области методике наставе инословенских језика у српској средини.
Мирослав Топић и Петар Буњак: Професору Ђорђу Живановићу у спомен.
Миодраг Сибиновић: Сећања на послератног доајена српске полонистике професора Ђорђа Живановића.
Мила Стојнић: Докторска дисертација професора Ђорђа Живановића u његов приступ компаративним књижевним словенским студијама.
Љубо Милинковић: Лингвистичко-методичке основе 'Пољских примера' Ђорђа Живановића.
Богдан Терзић: Предавања професора Кирила Тарановског из пољског језика.
Władysław Lubaś: Polonistyka i slawistyka belgradzka w moim wspomnieniu.
Teresa Sikorska: Język polski na Uniwersytecie w Nowym Sadzie.

Вера Митриновић: Конфронтативни приступ изучавању пољског језика на београдској полонистици - традиције и перспективе.
Zuzanna Topolińska: O pewnej charakterystycznej serbskiej konstrukcji wyrażającej ocenę ilościową i o jej polskich odpowiednikach.
Угљеша Радновић: Пољско-српскохрватски речник САНУ и други речници ове ерсте код нас и Пољака (хронолошки преглед).
Радмило Маројевић: Словенска историјска антропонимија (из пољског угла).
Милана Радић-Дугоњић: Лексичко-семантички проблеми при моноцентричном проучавању словенских језика.
Мирјана Костић-Голубичић: Међујезички хомоними у настави пољског језика на београдској полонистици.
Марија Магдалена Косановић: Реченице са предикатом на -но, -то у пољском и српском језику.
Ренарда Лебда: Семантичко-прагматичка анализа и интерпретација изабраних реклама на српском и пољском језику.

III

Мирјана Бошков: О српској рецепцији 'Хронике света' Мартина Бељског.
Милица Јакубјец-Семковова: Шта су Пољаци пре сто година знали o српској књижевности.
Петар Буњак: Почеци рецепције Сјенкјевичевог романа 'Quo vadis?' код Срба.
Јадвига Сопчак, Један облик рецепције пољске драме у Србији (на материјалу наставне праксе Академије уметности у Новом Саду).
Љубица Росић: 'Заробљени ум ' Чеслава Милоша у српској публицистици.

Bogusław Zieliński: Co Poznaniacy i Poznańczycy przed stu laty wiedzieli o Serbii?
Вјеслав Бориш: Сербокроатистика у Кракову.
Симон Драговић: Пољаци-лекари у Србији у XIX веку.
Maria Teresa Mazur: Zakres i formy wspólpracy Ministerstwa Edukacji Narodowej RP z instytucjami dydaktycznymi i naukowymi za granicą nauczającymi języka polskiego.

Кнез Адам Јежи Чарториски (książę Adam Jerzy Czartoryski, 1770-1861) у дубокој старости. Србија са уставобранитељима на власти и кнезом Александром Карађорђевићем на челу била је приоритет његове балканске политике.

Михал Чајковски – Садик-паша (Michał Czajkowski – Sadyk Pasza, 1804-1886), познати књижевник, био је изасланик кнеза Чарториског у Цариграду и командант пољских трупа у Турској. Одиграо је пресудну улогу у другом избору Александра Карађорђевића за кнеза Србије.