 |
|
Пројекат Растко : Пољска
Projekt Rastko - Polska / Пројекат Растко - Пољска
УМЕТНОСТ
Књижевност • Ликовне уметности • Драмске уметности
Књижевност
|
Порфиријев зборник, л. 303а
Треће издање Хронике Бјелског: Kronika, to jest Historia świata (1564)
Сербске летописи за год. 1828. трећа частица, стр. 151. Белешка о изласку из штампе славних Сонета (Sonety, 1826) Адама Мицкјевича, који је у то време још боравио у Русији. (Детаљније: Петар Буњак: Како смо примали Мицкјевича). |
У старој српској књижевности и писмености може се наћи доста сведочанстава о интересовању Срба за Пољску као тадшњу велику европску силу, али нема практично никакве потврде о познавању или интересовању за пољску књижевност.
Прва таква потврда датира из XVII века. Писац тзв. Порфиријевог летописа или Порфиријевог хронографа ослањао се у појединим партијама свога текста на главно дело пољског ренесансног полихистора Марћина Бјелског (Marcin Bielski, око 1495-1575) Хроника целога света (Kronika wszytkiego świata, 1551, 15542), тачније њено треће издање под насловом Kronika, to jest Historia świata (1564).
Ово откриће Мирјане Бошков сведочи о зрачењу Хронике Бјелског међу српским људима од пера у XVII веку. (Детаљно о томе: Мирјана Бошков: О српској рецепцији "Хронике" Мартина Бељског — Сто година полонистике).
Ипак, континуирано присуство пољске писане речи код Срба, као и српске код Пољака може се пратити тек од XIX века.
Прве кораке на српској страни учинила је Сербска летопис (касније Летопис Матице српске), у којој се још 1828. године нашло места и за прву вест о Мицкјевичу на српском језику.
Од тада па све до данашњег дана можемо говорити о непрекидном трајању пољско-српских интерлитерарних процеса – посматраних било кроз узајамну рецепцију, било кроз контактне, генетске или интертекстуалне књижевне везе.
Књижевност
Корени
Српска књижевност на пољском (дела)
Српске
народне песме
- Car Łazar i Caryca Milica, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
- Kosowska dziewczyna, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
- Śmierć matki Jugowiczów, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
- Budowa Skadru, tłum. Antoni Bogusławski [1938]
- Stary Wujadyn, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]
- Początek powstania przeciw odszczepieńcom, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski
[1938]
Српска
поезија у преводима пољских песника
[1960]
- Dušan Matić: Tylko śpiewa ukryty płomień, tłum. Julian Przyboś;
Zanotowane w październiku w barze koło Deczan, tłum. Mieczysława Buczkówna
- Aleksandar Vučo: Samobójczynie; Kochanka, tłum. Aleksander Wat
- Desanka Maksimović: Krwawa bajka; Co robią ptaki, tłum. Wisława Szymborska
- Milan Dedinac: Pamiętaj; Śląski nokturn, tłum. Kazimiera Iłłakowiczówna
- Marko Ristić: Ciężar dymu, tłum. Leopold Lewin
- Desimir Blagojević: Ten szum, ten głos, tłum. Jerzy Hordyński
- Nikola Drenovac: Gwiazda, tłum. Aleksander Wat
- Oskar Davičo: Pożegnanie; O zmierzchu, tłum. Leopold Lewin
- Bogdan Čiplić: Mogiła, tłum. Anatol Stern
- Skender Kulenović: Stojanka, matka z Kneżpola – fragment poematu,
tłum. Władysław Broniewski
- Tanasije Mladenović: Istnieje pewna sprawa, tłum. Włodzimierz Słobodnik;
Czekaj mnie, tłum. Leopold Lewin
- Dušan Kostić: Sleđena tišina Visitora / Lodowata cisza Visitora, tłum.
Mieczysława Buczkówna
- Miodrag Pavlović: Requiem, tłum. Tadeusz Różewicz
- Vasko Popa: Sopociani; Czarny Dziordzie, tłum. Tadeusz Różewicz
- Mira Alečković: Niedotykalność snów, tłum. Wisława Szymborska
- Stevan Raičković: Dalekie osamotnione drzewo, tłum. Tadeusz Kubiak;
Pieśń trawy, tłum. Stanisław Piętak
- Žarko Đurović: Jakieś ptaki mnie budzą, tłum. Jarosław Iwaszkiewicz
- Miroslav Antić: Ballada o nas, tłum. Julian Przyboś
- Milovan Danojlić: Spokojny jestem i głoszę blask, tłum. Witold Wirpsza
Пољска књижевност на српском (дела)
Везе и поређења
Бруно Шулц у српској књижевности
Драма и позориште
Ликовне уметности
Аутори | Језик | Фолклор | Историја | Уметност | О Пољској | Преводи | Библиографија
Насловна | Промена писма | Новости | Мапа | Контакт |
|
