|
Поред знатних разлика, генетски сродни
народи, какви су пољски и српски, имају
и мноштво додирних тачака у начину живота,
обичајима, веровањима, народном стваралаштву.
Као средина са изграђеним
културним институцијама и њиховим знатним
континуитетом, Пољаци су се први заинтересовали
за српски фолклор, и то не тек на таласу
европске славе коју је он стекао захваљујући
Гетеу, Вуку, Гриму…: Пољаци су за српске
песме и њихово певање уз гусле знали још
у XVI веку (в. Крешимир Георгијевић: Српскохрватска
народна песма у пољској књижевности
— Увод).
Током XIX века преведене су на пољски хиљаде
и хиљаде стихова српских народних песама,
али се у овоме веку међу Пољацима нарочито
истакао један, заслужан за европску промоцију
српског усменог песништва готово једнако
као и Гете: Адам Мицкјевич (Adam Mickiewicz, 1798-1855).
Пројекат Растко - Пољска
редовно ће попуњавати ову рубрику капиталним
радовима из прошлости, али и новијим фолклористичким
истраживањима, једнако као и преводима.
- Српске
народне песме у пољским преводима
(избор):
- Car Łazar i Caryca Milica, tłum.
Izydor Kopernicki [1889]
- Kosowska dziewczyna, tłum. Izydor
Kopernicki [1889]
- Śmierć matki Jugowiczów, tłum.
Izydor Kopernicki [1889]
- Budowa Skadru, tłum. Antoni Bogusławski
[1938]
- Stary Wujadyn, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski
[1938]
- Początek powstania przeciw odszczepieńcom,
tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]
- Адам Мицкјевич,
О
српској народној поезији,
с пољског превео Стојан Суботин [1955]
- Стојан Новаковић: Леђан-град
и Пољаци у српској народној поезији
[1879]
- Крешимир Георгијевић,
Српскохрватска
народна песма у пољској књижевности
[1936]
- Сребрица Кнежевић: Пољске
вићинанке [1963]
- Мирослав Топић, Петар
Буњак: Српске
народне десетерачке песме у пољским преводима.
Прилог проучавању упоредне словенске
метрике [2002]
- Мирослав Топић, Петар
Буњак: О
метричким адаптацијама несиметричног
десетерца у пољским преводима српске
народне поезије [2002]
|
Адам Мицкјевич,
дагеротипија с почетка 40-их година XIX
в., отприлике у време када је држао курс
словенских књижевности на Collège de France.
Мицкјевич
је у својим предавањима о словенским
књижевностима на Француском Колежу (Collège
de France), која је држао између 1840. и 1844. године,
српском народном песништву одвојио по
свему изузетно место.
Collège de France. Сала у којој је Мицкјевич држао своја
предавања.
Насловна
страна француског издања Мицкјевичевих
предавања из 1849.
|
