Пројекат Растко : Пољска

Угљеша Радновић (Београд)

Пољско-српскохрватски речник САНУ и други речници ове врсте код нас и Пољака

Хронолошки преглед

Сто година полонистике у Србији, зборник радова са јубиларног научног скупа, Катедра за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, Славистичко друштво Србије, Београд, 1996.

Културне и политичке везе Пољске с нашим земљама датирају још из најстаријих времена, o чему сведоче многобројни запажени радови наших историчара и историчара књижевности.^[1] Треба истаћи да је прва катедра словенске филологије основана на београдској Великој школи давне 1877. године, у оквиру које је касније 1895. почело изучавање и пољског језика. Разумљиво је што се у том циљу морало мислити и на израду приручника пољског језика, без којих се није могла успешно обављати настава са студентима. Tor посла се прихватио наш истакнути слависта проф. Радован Кошутић, који је најпре објавио Граматику пољскога језика (Београд, 1898), a касније Примере књижевнога језика пољског (Београд, 1901), којима је придодат мали приручни пољско-српски речник – "кључ књизи", како каже аутор у предговору. Ово је први пољско-српски речник заснован на научној методологији. Одреднице су објашњене са историјског аспекта и компаративним методом. Дају се етимолошка тумачења речи и упоређују се с другим словенским језицима, почевши од старословенског, и са ослонцем на друге индоевропске језике. После тога следе српски еквиваленти који су често пропраћени занимљивим илустрацијама и упутствима за превођење. Речнику претходи списак речи различитог значења истоветних или сличних у пољском и српском, које могу навести на погрешан пут приликом превођења текстова, на шта је указивао доцније и проф. Ђорђе Живановић у својим Пољским примерима.

Као резултат плодне културне, научне и економске сарадње Југославије и Пољске непосредно после Другог светског рата јавила се потреба за израдом већих двосмерних речника који би задовољили потребе корисника на обема странама. Ту свакако спада Hrvatsko-poljski rječnik Јулија Бенешића (Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1949), који заправо представља проширену верзију Hrvatsko-srpsko-poljskog rječnika приложеног његовој Gramatici hrvatskog ili srpskog jezika. Ово дело намењено у првом реду Пољацима, које обухвата лексички фонд хрватске књижевности друге половине XIX и прве половине XX века, садржи преко 66 хиљада одредница и лексички је богатији од Rječnika hrvatskoga jezika Ф. Ивековића и И. Броза. Hrvatsko-poljski rječnik обилује приличним бројем застарелих лексема, покрајинских речи и провинцијализама којих обично нема у нормативним речницима, a који су неопходни за разумевање старијих хрватских (а и српских) писаца. Међутим, овај Речник, настао на изворима старе хрватске лексикографије (Rječnika hrvatskoga jezika Броза и Ивековића и Rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika ЈАЗУ), данас, на крају XX века, више не може у потпуности задовољити потребе савремених корисника ни на једној, ни на другој страни. Добра особина поменутог речника je у богатој зоолошкој и ботаничкој терминологији протумаченој латинским називима, што умногоме олакшава разрешавање терминолошких проблема, који представљају камен спотицања за обрађиваче.

Двотомни Słownik serbsko-chorwacko-polski (A-M, N-Ž) Вилима Франчића, проф. Јагјелонског универзитета у Кракову, који је издала варшавска Wiedza Powszechna (т. I 1956, т. II 1959, 2. издање 1987), превазилази обимом претходни Бенешићев речник; садржи, по речима аутора, преко 68 хиљада речи "савременог српскохрватског језика из различитих подручја духовне и материјалне културе Срба и Хрвата" и намењен је првенствено студентима као и ширем кругу корисника. Речник је рађен на основу старијих лексикографских дела српских и хрватских - Вуковог Српског рјечника, Rječnika ЈАЗУ, Rječnika hrvatskoga jezika Ивековића и Броза, али су ту заступљене и позиције новијег датума: Речник српскохрватског и немачког језика С. Ристића и Ј. Кангрге (1928), Речник српскохрватског књижевног језика Л. Бакотића (1936), као и Бенешићев Hrvatsko-poljski rječnik. Дата су оба изговора екавски и ијекавски, које аутор погрешно назива тзв. београдским, односно загребачким, али се екавски облици упућују на ијекавске.^[2]

Франчићев Słownik serbsko-chorwacko-polski настајао je у педесетим годинама, у време када није било непосредних контаката са Југославијом из разлога који су нам добро познати. Аутор, нажалост, није могао користити грађу Академијиног Речника српскохрватског књижевног и народног језика, a вероватно и друге савремене лексичке изворе. Међутим, у погледу лексикографске и граматичке обраде одредница, без обзира на оскудност фразеологије и илустративног материјала, овај Српско-хрватско-пољски речник представља корак напред у поређењу c Бенешићевим Hryatsko-poijskim rječnikom.

Mały słownik serbskochorwacko-polski i polsko-serbskochorwacki Јана Вјежбицког, Угљеше Радновића и Јузефа Хлабича издала је такође Wiedza Powszechna и досад је доживео четири издања (1966, 1975, 1985, 1989). Поменути двосмерни речник, у коме су избор речи и лексикографска обрада прилагођени свакодневним потребама корисника, садржи у српскохрватско-пољском делу 16 хиљада, a у пољско-српскохрватском 14 хиљада лексема и фразеолошких јединица, и снабдевен је одређеним бројем стручних термина који су неопходни за разумевање појмова и предмета из разних области науке и технике. Овај речник, који треба да олакша пословне, туристичке и друге контакте, намењен је пољским и југословенским корисницима, као и почетницима у учењу пољског и српског језика.

У овом кратком прегледу свакако треба споменути пољско-српскохрватски речник који чини саставни део Пољских примера проф. Ђорђа Живановића (Научна књига, Београд, 1967). Иако малог обима тај речник је поуздан кључ за разумевање текстова из пољске књижевности објављених у књизи. Све одреднице су снабдевене неопходним граматичким подацима, односно наставцима именичке и глаголске промене што умногоме помаже студентима савлађивање основа пољске граматике.

Пољско-српскохрватски речник САНУ, коме ће овде бити посвећено више простора, припреман је дуже времена тимски у Одбору за израду чешко-српскохрватског и пољско-српскохрватског речника. Носилац пројекта је академик Мирослав Пантић у име Одељења језика и књижевности, коме Одбор организационо припада. Рад на Речнику се одвијао у више фаза (рађено је неколико верзија и допуњена је основна концепција Речника). На њему су радила два сарадника аутора: Данилка Ђуришић и Угљеша Радновић (тренутно ради само један) и технички сарадник Зита Јовановић. Проф. Ђ. Живановић је далеке 1950, с тадашњим асистентом пољског језика Светозарем Николићем, започео рад на Пољско-српскохрватском речнику у Академијином Институту за источне и западне словенске језике и књижевности. После организационих промена у Одбору за чешко- и пољско-српскохрватски речник и одласка проф. Крешимира Георгијевића, управника Одбора, за главног редактора Речника постављен је крајем 1968. проф. Живановић. Он је свој редакторски посао часно и предано обавио до краја; дао је основну концепцију обраде и утврдио методологију рада, договарајући се увек c ауторима, a његова језичка инвентивност знатно је допринела квалитету обраде одредница. Ми, његови сарадници, захвални смо му што се прихватио уредничког посла у тренутку који је представљао у неку руку прекретницу у раду на Речнику. Нажалост, судбина многих посленика на пољу лексикографије је да не дочекају крајње резултате свог рада. У рад на Речнику су се повремено укључивале и нове снаге - млади дипломирани полонисти са Филолошког факултета, који су били ангажовани на прекуцавању речничког материјала и техничким пословима. Рецензенти Речника су c пољске стране проф. др Зузана Тополињска, сарадник Пољске академије наука, a у име САНУ академик Ирена Грицкат-Радуловић, које су позитивно оцениле рукопис и дале низ корисних сугестија и савета у циљу побољшања текста.

Двотомни Пољско-српскохрватски речник (A-У, P-Ż), први речник овакве врсте код нас, конципиран је као велики двојезички речник енциклопедијског типа, по обиму сличан Енциклопедијском немачко-српскохрватском речнику С. Ристића и Ј. Кангрге и Енциклопедијском енглеско-српскохрватском речнику С. Ристића, Ж. Симића и В. Поповића. Речник је претежно рађен на основу једанаестотомног описног Речника пољског језика^[3] у редакцији В. Дорошевског, тротомног Речника пољског језика^[4] у редакцији М. Шимчака, Фразеолошког речника пољског језика^[5] С. Скорупке, као и на другим изворима, пре свега на великим пољским двојезичким речницима (пољско-руском^[6], пољско-енглеском,^[7] пољско-немачком^[8]) и његов је основни циљ да најверније пренесе лексички фонд и фразеолошко богатство пољског језика на наш језик. Иако је то првенствено речник савременог језика, он даје слику пољског језика на распону два столећа - од друге половине XVIII до половине XX века и наших дана. Овај енциклопедијски речник броји преко 100 хиљада одредница са широком лепезом значења, c богатом фразеологијом, са разрађеном научно-техничком терминологијом из многих области и с другим илустративним материјалом. Као извори и приручници за циљни односно српски језик у Речнику су коришћена најважнија дела српске лексикографије, у првом реду Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (књ. I-XIV), Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске (књ. I-VI), двојезички енциклопедијски речници немачко-српскохрватски и енглеско-српскохрватски, као и низ других терминолошких речника из разних области науке и технике. Целокупна речничка грађа стала је на око 15 хиљада куцаних страница, што износи 400-450 ауторских табака. Речник је намењен широком кругу корисника са нашег језичког подручја, почевши од научних радника полониста и студената полонистике до књижевних и стручних преводилаца, стручњацима из разних области науке и технике који се служе литературом на пољском језику, као и пољским корисницима који преводе текстове на наш језик. Пољско-српскохрватски речник такође је опремљен опширним предговором где су дати историјат рада и методолошки принципи, у коме ће радознали корисник моћи да се обавести како је настајало ово дело и колики је допринос свих учесника у њему. Затим следе упутства за коришћење Речника са основним информацијама o пољском језику, обрасци (парадигме) за промену именица, придева, заменица, бројева и глагола као и коришћена литература. На крају другог тома приложен је веома опширан списак пољских и других страних скраћеница, убрајајући и оне најактуелније које су добијене ексцерпцијом дневне штампе. Десна (српскохрватска) страна Речника представљена je у оба изговора - екавском и ијекавском и c варијантском лексиком али само у обради значења, док je у илустративном материјалу заступљена српска лексика у екавском изговору. За овај посао је био задужен Владо Ђукановић, стручни сарадник Института за српски језик САНУ. Све одреднице садрже основне граматичке податке нпр. код именица и глагола - наставке именичке и глаголске промене: генитив, локатив једнине, номинатив, генитив множине, прво и друго лице презента, по потреби треће лице множине презента итд. Споменимо, најзад, да у Речнику постоје бројни квалификатори (етикете) који указују на домене употребе речи (научне и стручне области), на њихову стилско-експресивну вредност, територијалну, временску распрострањеност итд.

Припремљен за штампу, рукопис Пољско-српскохрватског речника, после ауторског читања и уношења свих исправки и рецензентских примедаба, пријављен је Одељењу језика и књижевности, које је на своме скупу новембра 1992. одредило комисију за пријем рукописа и уврстило Речник у оквирни издавачки план Академије. Међутим, због недостатка финансијских средстава потребних за штампање овако велике публикације тренутно је одложена предаја Пољско-српскохрватског речника у штампу. Надамо се да ће у догледно време САНУ објавити ово лексикографско дело уз материјалну подршку надлежних министарстава Републике и других спонзора, без чије помоћи је данас веома тешко остварити неки већи издавачки подухват. Дубоко смо уверени да ће се и у Пољској и код нас наћи донатори који ће помоћи објављивање Речника, дела толико потребног културама наших народа. Као што је познато, без добрих двојезичних речника нема ни успешне комуникације међу људима.

У међувремену до предаје рукописа у штампу у Одбору се приступило ексцерпцији најновије пољске лексике из пољских дневних и недељних листова ("Gazeta Wyborcza", "Polityka"^[9] итд.), суплемента Речника пољског језика^[10] (допуна трећем тому Шимчаковог Речника), из публикације Нова пољска лексика,^[11] као и из других извора, како би се Речник што више осавременио и добио на актуелности. Сматрамо да је ова последња дорада грађе била пожељна, будући да је за последњих десетак година у Пољској дошло до коренитих друштвених и политичких промена, a нарочито у садашњем периоду транзиције земље. То се несумњиво морало одразити на језик, поглавито на плану лексике, на оном језичком слоју који се најбрже мења. Тако је ексцерпцијом добијено око 1500 нових лексема и значења, као и преко 200 фразеологизама и других илустрација, укупно 5,5 ауторских табака. Цео материјал је послат на оцену рецензенту проф. Зузани Тополињској која је извршила селекцију лексичке грађе. Сада се у Одбору нова грађа убацује у већ постојећи текст Речника и очекујемо да ће овај допунски посао бити обављен у току године, чиме ће Пољско-српскохрватски речник бити коначно комплетиран и спреман за штампу.

У закључку наведимо једну мудру мисао нашег славног и знаменитог писца Иве Андрића, изречену на Међународном конгресу преводилаца да су "преводиоци најбољи тумачи и посредници у овом одувек подељеном свету".^[12] Додајмо томе да су лексикографи такође "преводиоци" свеколиког лексичког богатства c једног језика на други, a тиме и градитељи мостова и посредници између култура појединих народа. Штампање Пољско-српскохрватског речника у скорој будућности био би, по нашем мишљењу, скроман допринос и овој прослави стогодишњице полонистике у Србији, тог значајног јубилеја наше славистичке науке.

Ако се овом делу често и радо буду обраћали наши полонисти и стручњаци разних профила преводећи пољску књижевност и стручну литературу и у њему налазили права решења и одговоре - то ће бити једини разлог који ће оправдати и осмислити дуготрајан и мукотрпан рад аутора и других сарадника Пољско-српскохрватског речника, споменутих и неспоменутих, у чије име сам говорио на овом скупу.

Напомене

Овом проблематиком се бави и чланак потписаног: Пољско-српскохрватска лексикографија, Задужбина, година III-број 10, Београд, мај 1990, стр. 5.