Ostrva i magle, čelik i meso

Torgal - predački demon u obličju novog gosta

O stripu "Thorgal" crtača Gžegoža Rosinskog (Grzegorz Rosinski) i scenariste Žan Van Hama (Jean Van Hamme) , 2000

Ako se uzdate u takozvane blarbove kojima beslovesni izdavači pokušavaju da vas navuku da spiskate švercom krvavo stečene babine pare, preporučujemo da zaboravite da ste ikad videli reklamu kojima nabeđeni marketinški geniji belgijskog izdavača Lombara (Lombard) oglašavaju strip Torgal:

"Negde, u Severnoj Evropi, jedan čovek pokušava da živi svoj život. Odakle je došao. Ko je on? Niko ne zna. Zbog toga Torgala zovu Egirson, 'sin Egira', boga mora. On žudi da nađe sreću [sic!]. Oženjen Arisijom, ima sina Jolana i ćerčicu Luv. Žive na ostrvu, izdvojeni od ostalog vikinškog sveta. Povremeno, ovaj mir biva narušen i Torgal je ponovo gurnut avanturu."

Iz navedenog citata teško da bi iko prepoznao uznemirujući osećaj iz detinjstva dok smo utrnjeni i napeti pratili čudnog Vikinga, u ranim epizodama Torgala, po naizgled zacementiranim severnjačkim divljinama i selima koje su i Perun i Triglav zaboravili. Za fanove ovoga stripa - a ima ih mnogo više nego što ste svesni, što pokazuje i neprekinuta uzlazna popularnost stripa više od dvadeset godina - mnogo je lakše reći šta strip "Torgal" nije, nego šta jeste.

Pa, recimo, prvo i osnovno, da se Torgal teško može nazvati "vikinškim" stripom, mada je vikinštvo u popularnoj kulturi često imalo svoje uzlete. U Torgalu srećemo jedan pseudovikinški svet, koji lukavo i lažno samo sugeriše formu i ikonografiju nasilnih severnjačkih zajednica tokom raznih perioda srednjega veka. Poreklo ubedljivosti Torgalovog sveta je izgleda mnogo dublje nego što je to život pre sedam ili deset stoljeća. Međutim, torgalovska mistika i ikonografija, kao i žanrovski motivi, ne mogu se odrediti ni preduboko, recimo u neolit, kada je čovečanstvo pre šest-sedam milenijuma na Balkanu stvorilo osnove evropske civilizacije, oblikovane na kultu majke-zemlje. Očigledno je da se Torgalov svet mora tražiti između te dve tačke i mi, samo intuitivno i jungovski bezobrazno, možemo da pretpostavimo gde su scenarista Van Ham i crtač Rosinski iznenadili sami sebe kada su oblikovali svet svojem čedu: Torgal je indoevropska priča o našim arijevskim precima pre četiri hiljade godina, pesnicima sa sekirama koji svoj pohod na celu planetu još nisu dovršili, i čije su predstave o svemiru i onostranom onako spektakularno kasnije evoluirale u cikluse priča o keltskom, slovenskom, germanskom, latinskom i starobalkanskom panteonu i njegovim bogovima neba i podzemlja, inteligentnim nižim demonima i raznim personifikacijama. Naravno, za ovu tvrdnju vam ne možemo dati direktne dokaze, ali je dovoljna malena analiza arhetipskih motiva u "Torgalu" pa da se vidi zašto smo toliko iracionalno vezani za ovaj strip - izgleda da on direktno operiše sa slikama i motivima koje imamo u kolektivnoj indoevropskoj podsvesti.

Time dolazimo do drugog lažnog utiska koji se mora demantovati: popularnost stripa "Torgal" nije izazvana direktnom genijalnošću autora (mada je reč o vrhunskim profesionalcima, evropskoj eliti glavnog toka), niti statusom remek-dela, jer ovaj strip to formalno možda i nije. Kroz svoje koketiranje sa podžanrovima od albuma do albuma - epska fantastika, bajka, avantura, strava i užas, naučna fantastika, melodrama i porodična hronika - u ovom stripu možemo naći mnogo mediokritetskih momenata u naraciji, dijalozima, kadriranju ili crtežu. Međutim, Torgalov svet deluje. I još više, na neke čudne i suspregnute načine pravi od nas samih svoju treću dimenziju.

Put do tog stepena je bio začuđujuće spor i teško ga je prepoznati u ranim epizodama stripa. Međutim, danas je torgalovski ciklus značajniji u domenu ličnih svetova, nego što ga ima smisla porediti sa tematski i žanrovski sličnim proizvodima odavno odrtavele francusko-belgijske škole. A od svih njih on se izdvaja po jednoj, ali ključnoj , dimenziji: emotivni i imaginativni potencijali tog sveta su bezgranični i zauvek će biti samoobnavljajući.

Faktografije radi, recimo i da se prvi put strip o Torgalu, sinu Egirovom, počeo da objavljuje u francuskom magazinu "Tintin" 1977, da bi danas [2000] imao već 25 kompletnih pripovesti i bio preveden na 40 belosvetskih jezika, uključujući i srpski.

Kao dirljiv kuriozitet, lepo je reći da ima slučajeva u Zapadnoj Evropi da roditelji krštavaju svoju decu imenima Torgal, Arisija i Jolan... Time je autorima stripa, crtaču Gžegožu Rosinskom (Grzegorz Rosinski, r. u Poljskoj 1941) i scenaristi Žanu Van Hamu (Jean Van Hamme, r. u Belgiji 1939) na jedan divan način predočena empatija koju smo osetili boraveći u njihovom svetu i sanjajući o njemu, a da nikad nećemo zaista znati zašto je tako.

I zato, ako je telo kadro, a duh vruć i inadžijski - na put, ratnici.

Sumračne šume i sinja jezera nas čekaju.