Websajt–stori
Kao zvezde repatice, iznad Pomaza kod Sentandreje svako veche lete nebeske poslanice.
Svemirsko rojenje elektronskih pisama posebno se intenzivira uveche posle deset sati, kada je jeftiniji svemir (internet).
* Otkad je svoj sajt Ichwich na Mrezhu popeo bio, svako bi veche jurio kutji tachno u deset sati da vidi shta se od sinotj desilo „gore”.
Otvorio bi sajt i gledao kroz prozor kako se na nebo iznad Potkamena dizhe Sentandreja.
Prethodni trenutak bio je stresan.
Da li tje se Sentandreja, poslata u svemir, pojaviti opet?
Naime, od Ovidija Ichwich je saznao da je Ikar bio stradao zbog Sunca, od chije se zhege rastopio vosak kojim su mu bila zalepljena perja u veshtachka krila. Ichwich se plashio da bi Sunce moglo spaliti i slike njegove sa sajta shto lete na nebu.
Tu opasnost on je smatrao realnom pogotovo zato shto je snimke svoje pravio uglavnom na osnovu gospo’n Molerovih slika i ikona chudnih, farbanih – na staklu. Shta ako se slike, lutajutji gore od jednog do drugog satelita vinu i suvishe blizu Sunca, pa ih zhega otopi, i farba pochne da im curi kroz vasceli kozmos?
* Baba Koviljka, unosetji sherpicu s podgrejanim satarashom u Ichwichevu sobu, primetila je kako se njen unuk pred kompjuterom – krsti!*
* „Ne valja ti, sinko, shto s’ se navadio da se svako veche sratjkash s tom mashinom, a jedesh u ponotj kada te vetj mrzi da podgrevash jelo, a satarash ladan taki je ko govno.” „Ko machije govno, da budemo tachni”, dodao je Ichwich. (Takav bi umeli da raspale diskurs u pomashko-srpskom dijalektu oni.)
* Ichwich se pred kompjuterom krstio u prvo vreme zato da mu Sentandreja u svemiru ne zaluta i da se ne izgubi.
Kada se sajt, medjutim, na sretju, izgleda, stabilizovao, Ichwich se pred rachunarom krstio iz drugih razloga: zbog pisama koja su pljushtala iz svemira kao da su se provalila nebesa.
Algoritam je skup pravila kojima se odredjuju rachunske i logichke operacije putem kojih se, polazetji od poznatih podataka, dolazi do reshenja izvesnih zadataka.
Skup pravila i propisa kojima se odredjuje ponashanje nekog sistema, zove se algoritam funkcionisanja sistema.
Algoritamski jezik je pak onaj operativni programski jezik kojim se opisuju zadaci i problemi odredjenog tipa i kojim se oni saopshtavaju rachunaru. Svaki takav jezik ima svoj alfabet, razlichit od alfabeta ostalih jezika, a ima i svoju gramatiku. Najpoznatiji algoritamski jezici su algol, kobol, fortran i bejzik.
*
Ichwich se na pisanje algoritma bacio radi reshavanja imejl-problema u koji se upetljao preko svog sajta.
Na takav odziv, naime, nije rachunao. Da je hteo da obradi, pretrese, svrsta, rediguje i montira sve shto je stizalo, ne bi mu ostalo vremena niti energije da radi svoj deo posla: slanje (i spasavanje) Sentandreje na internet(u).
Jer oglasio se ceo glob od Londona do Pomaza, i shire. Ne govoretji o nebeskim predelima, iz kojih su stizale poruke kao da ih shalju direktno sa Mrezhe.
Neke su pak delovale kao da ih shalje sama Mrezha.
„Dakle sve se mozhe”, trljao je Ichwich zadovoljno svoje ruke i nabubao jedan univerzitetski udzhbenik o algoritmu, zatim zasukao rukave i navalio na posao.
Najtezhi deo algoritmichkog projekta Ichwichu je predstavljalo pisanje programa zvanog repistola – koji automatski odgovara na elektronska pisma.
* Istina, tehnichki deo posla obavio je lako i brzo, pratetji uputstva „helpa”. Imao je chak utisak da se mashina raduje shablonskom zadatku da u momentu primanja imejla zameni ekspeditora i adresata.
Nije bilo, takodje, problema sa automatskom zamenom bontonskih obrta oslovljavanja i potpisa, a na anonimna pisma repistola je odgovarala kako i zasluzhuju, neuchtivo, bez oslovljanja.
* Mnogo je tezhe bilo napisati algoritam za sadrzhaj. Da odgovor bude manje-vishe smislen.
U tome se Ichwich oslanjao na baba Koviljkin model.
Oduvek se divio svojoj baki zbog njenih diskursnih kapaciteta. Baba Koviljka bi se narativno razbuktala narochito onda kada bi imala pravog partnera. Na primer Glavatu Natu, koja je dolazila iz Sentandreje, u Pomaz, kod Ichwicheve bake, po beli luk.
Potoci i rechni tokovi njihovih razgovora vijugali su beskrajno i nepregledno, ali ne bez medjusobne veze, poshto su izvirali jedan iz drugoga, na bazi asocijacija.
Krene pricha o jucherashnjoj slavi na kojoj se neki „balavac iz Kalaza” napio, bash kao njegov deda koji je vo vremja ono „bljuvao u zoknu”. „Al ne u Pomazu, prijo, nego kod nas u Sentandreji.” „Zbilja? Kazhu da je bljuvo i odje kod nas. Vada mu je to bio obichaj.” „E, i moj Ruski Ivan je imo chudne obichaje kad se opio.” I tako dalje.
* Po uzoru na asocijacijski model baba Koviljke i Glavate Nate, Ichwich je lakshe izradio i sadrzhajni deo repistole.
Primljene mejlove program je prochitao i analizirao statistichki za delitj sekunde. Rangirao je rechi po njihovoj uchestalosti (predloge, veznike, enklitike i pomotjne glagole nije uzimao u obzir), zatim je odvojio prvih 10%.*
* Ichwich je pretpostavljao da je otprilike tolika prosechna redundancija u ljudskoj komunikaciji. „Kod ptica je verovatno vetja, a kod riba manja.”
Na osnovu najfrekvetnijih rechi, algoritam bi onda napisao odgovor, u asocijacijskom diskursu. Dodushe nekonvencionalan, ali ne i besmislen, nego po smislu opravdan i razuman odgovor.
Na primer, ako bi se u primljenom mejlu nalazila rech „Afrika”, repistola bi skinula sa interneta podatke o Africi i prepisala od njih jedan pregrsht u odgovor. (Sluchajnost izbora iz mora informacija bi, naravno, pojachavala utisak o spontanosti i realnosti odgovora i prirodnosti njegovog diskursa.) Isto tako, na rech „sport” ili „utakmica” repistola bi poslala izbor iz aktuelnih rezultata sa sajta „www.eurosport.com”, a na dozivnu rech „film” odgovorila bi detaljnim programom budimpeshtanskih bioskopa.
* Medjutim – istina, s grizhom savesti shto rushi monolitnost sistema – neke stvari Ichwich ipak nije hteo da prepusti stihijskom savrshenstvu algoritma i tehnike. Ugradio je u program izvesne uslove kao semantichke osigurache:
1. Ekspeditorima pisama u kojima bi program nashao bilo koji izraz iz sinonimskog zhbuna „pare, novac, lova, forinta, marka, dolar”, repistola bi automatski poslala broj Ichwichevog zhiro rachuna.
2. Na mejlove sa tekstom u zhenskom rodu repistola bi poslala odgovor u kojem se navodi mesto i vreme sastanka (up. randevu) idutjeg dana. (Ako bi idutji dan bio vetj zauzet, repistola bi sastanak zakazala pametno za naredni dan.)
Repistolarni roman Nije Ichwich ni slutio tada da svojom algoritamskom korespondencijom stvara nov knjizhevni zhanr – repistolarni roman.
Tad se odjednom trgnula bila knjizhevna struka i rekla opa! Geteov Verter i slichna dela zovu se epistolarni romani, to je poznato. Ali manje je poznato, odnosno uocheno da su ti romani, u stvari, samo nazoviepistolarni ili poluepistolarni, dakle, na kraju krajeva, pseudoepistolarni su.
U njima, naime, nema prave prepiske, nego samo pisama u jednom smeru, iz jednoga pera. To su samo pisma glavnoga junaka.
U takvim delima postoji (svega) jedan narator, koji pripoveda u prvom licu jednine, u obliku pisama. Ali junakova pisma nisu uputjena junakinji (ili obrnuto). Uputjena su nekome ko se nalazi izvan dela, isto kao chitalac.*
* Iz je uzetak Shoderlo d Laklo i njegov roman Opasne veze (1782), ali to i nije pravi ljubavni epistolarni roman, nego, vishe, drushtveni.
* Ichwich je slutio zashto je to tako. Kada bi epistolarni romani bili pisani u korespondencijskom obliku, onda bi ljubavnici bili udaljeni jedno od drugog. A to ne bi valjalo. Ne bi kroz delo provejavala drazh fizichke blizine zaljubljenih, nesretjno, tragichno, beznadezhno.*
* Knjizhevnoistorijski sloj razglabanja o repistolarnom romanu pripada, verovatno, pre svega autoru, chija teorijska svest struji, medjutim, samo u pozadini ovde. Jer inache, o svemu tome mnogo toga je znao i Ichwich, ne iz teorije, nego iz sopstvenog iskustva, v. dalje (naredni pasus).
Mnogo toga Ichwich znao je iz sopstvenog iskustva. Njegova ljubav sa gospodjom Twist, u svojoj herojskoj, legendarnoj fazi, bila je takodje (r)epistolarna (to je tema autorovog romana London, Pomaz).
Samo, ko bi od njihove prepiske mogao da sastavi roman? Njegova pisma se nalaze kod gospodje Twist (u Londonu), a njena kog njega. (Na tavanu u Pomazu.)
Njihov repistolarni roman mogla bi da sastavni, eventualno, madjarska policija koja im je, svojevremeno, otvarala pisma i arhivirala kopije.*
* Medjutim, posle pada komunizma i gvozdene zavese ti materijali su za policiju izgubili aktuelnost, pa su mozhda shkartirani. Mada „rukopisi ne gore”. Neki tekstovi Bulgakova koje je on spalio, sachuvani su u kopijama u arhivu KGB.
*
Tek se pojavljivanjem interneta i imejla otvorila tehnichka mogutjnost za pisanje pravih repistolarnih romana.
Oni, zapravo, nastaju u svakoj ljubavnoj prepisci na Mrezhi, ali skriveno. Medjutim, ako ih korespondenti stave na sajt, njihov repistolarni roman je, u tom momentu, objavljen.
A oni su, oboje, njegovi junaci, i autori. Uzajamni autojunaci.
Websajt-stori Pored nove tehnike i forme, internetski repistolarni roman obnovio je i jednu – mozhda josh bitniju i josh noviju – sadrzhajno-strukturalnu perspektivu:
Imejl omogutjava upoznavanje junaka i junakinje (tj. autora i autorkinje) – preko interneta.
* Istina, model (r)epistolarnog upoznavanja i dopisivanja sa osobom u drugom kraju sveta, bez telesnog kontakta, prilichno je stara stvar. Smishljen je svakako pre pronalaska interneta.
Ljubavnih je drama na pismenoj bazi bilo i klasichnih, tipa papir/pero, koverat/markica.
Internacionalnosti interneta prethodio je internacionalizam onih koji su pevali Internacionalu. I koji su, u zemljama na putu ka svetloj budutjnosti, deci u osnovnim shkolama davali adrese dece iz dalekih zemalja, ali isto na putu ka svetloj budutjnosti.
Zajednichki jezik korespondencije bio je ruski, koji su na bazi obavezno dobrovoljnog izbora uchili svi koji su jezdili na putu ka (v. gore).
* U to herojsko doba Ichwich se dopisivao s Ruskinjama, Kubankama i Poljakinjama, autor je pak imao jednu Vijetnamku i (takodje jednu) Bugarku.
Ta korespondencija je bila, nazhalost, jako obuzdana, poshto je ishla kroz ruke nastavnice ruskog jezika koja je pisma – ispravljala!*
* To je mozhda jedino shto je na internetu resheno bolje, putem programa za kontrolu pravopisa. Mashina je ipak pouzdanija od nastavnice, a verovatno i diskretnija. Ne govoretji o tome da se u sadrzhaj pisama kompjuter uopshte ne mesha.**
** Osim sadrzhajnih, u prepisci je bilo i jezichkih problema. Autor i Ichwich, na bazi srpskog im maternjeg jezika, ruski su uchili veoma povrshno. Kada ne bi znali rusku rech, izvalali bi srpsku, malo iskrivljenu, a nastavnica nije smela da ih ispravlja poshto ona (Madjarica) nije znala da li takva ruska rech zaista ne postoji. Medjutim, Kubanke i Vijetnamke itd. nisu znale shta da misle kada su u ruskom pismu prochitale izraz „pashli v jorgovanje”. To bi znachilo „hajdemo u” – ali kuda? Pojma nisu imale shta je to „jorgovanje”, a nisu nashle, to, ni u rechniku. (A autor i Ichwich nisu ni slutili da se jorgovan ruski zove „sirenj”.)
* Na internetu kontrola nastavnice nije pretila, pa su se veze uspostavljale i plele, dalje, slobodnije.
* Druga char imejla, koja u tradicionalnim pismima otpada, bila je geografska nedefinisanost adrese.
Na koverat tradicionalnog pisma trebalo je, onovremeno, napisati Havana ili Hanoj, Lenjingrad ili Burgas, pa se u glavi ekspeditora ciljna osoba smestila negde odredjeno.
Imejl-adresa takvu informaciju ne inplicira.
Dopisujesh se s nekim i nemash pojma da li je ta osoba u susednoj zgradi ili na drugom kraju sveta.