Пољско-српскохрватски речник биљака

• Уредник: проф. др Петар Буњак
• Извршна продукција: Зоран Стефановић, Ненад Петровић и Недељко Илић
• Ликовно обликовање: Маринко Лугоња
• За издавача: Зоран Стефановић
• Мотив на насловној страни: Stanisław Wyspiański: balustrada w klatce schodowej Domu Towarzystwa Lekarskiego w Krakowie
• Сва права придржава аутор.
• Права за ово електронско издања уступљена су ексклузивно Пројекту Растко-Пољска.

ПРЕДГОВОР

Како већ сам назив каже, овај речник је намењен, на првом месту, корисницима који би желели да знају ком имену пољске биљке одговара оно српскохрватско. У обрнутом смеру, од велике помоћи је понуђени »Пољско-српскохрватски индекс«, који, практично, представља речник у малом.

Речник је створен са циљем да кориснику пружи што је могуће ширу информацију о називима биљака, али без жеље да оптерећује појмовима који су веома ретки у употреби и представљају ендемске називе биљака. Обрађена је у највећој могућој мери флора Пољске, пре свега васкуларне биљке, као најраспрострањеније. Речник садржи и завидан број биљака које у Пољској не расту или су увезене, а веома су у Пољској популарне и створен је са надом да ће помоћи како преводиоцу, тако и студенту.

У проналажењу српскохрватских одређења, коришћења је богата српска, хрватска и босанска литература, а консултовани су и најновији доступни речници општег типа. Пошто српскохрватски језик представља један, нераздвојив организам (следећи златну Бенешићеву мисао »да је српски исто што и хрватски«^[1]), нису прављење никакве поделе, али су обе данас развијане норме (‘српска’ и ‘хрватска’ или, прецизније, ‘западна’ и ‘источна’) помно проучене и примењене.

Узета је у обзир и специфичност настанка пољске и српскохрватске ботаничке номенклатуре. Наиме, специјализована пољска ботаничка терминологија има другу традицију настанка и данас су у примени називи састављени углавном од два члана, један за означавање породице и други, који одређује тачан назив биљке, на пример psianka ziemniak или psianka pomidor. У српскохрватској терминологији преовладава шаренило, условљено бројношћу регионалних народних назива који су у већој или мањој мери распрострањени на терену српскохрватског језика. И то је узето у обзир и начињен је покушај да се наведу најфреквентнији облици. Као узор је послужио Симоновићев Ботанички речник^[2], који наводи фреквентивност одређених термина, наводећи их различитим врстама писама.

Типична одредница изгледа овако:

• alkanna ~ barwierska немачка к(а)на, бјелодлакава крвавица, czerwienica barwierska, czerwieniec b. ([Alcanna,] tinctoria, Alkanna t, A. Matthioli[, Anchusa t, An. pusztarum, An. rhizochroa, An. tuberculata, Buglossum t, Lithospermum Lehrmanni, L. t.]).

На првом месту (у првом пољу, одредничко поље) се налази одредничка реч (већином именица) према којој је сврстана одредница у абецедни ред, означена писмом «Times New Roman» и подебљаним словима (alkanna). Затим (у већини случајева), у другом пољу (помоћно одредничко поље), следи дводелно одређење које прецизира о каквој је конкретној биљци реч и означена је косим писмом »Times New Roman« (~ barwierska). Касније следе српскохрватска одређења (треће поље, поље одређења/значења), означена обичним писмом »Times New Roman« (немачка к(а)на, бјелодлакава крвавица). Следеће у низу је одређење (четврто поље, помоћно поље одређења/значења) под којим је дата биљка такође позната у пољском језику и дато је писмом »Times New Roman« подебљаним и у курзиву (czerwienica barwierska, czerwieniec b.). На крају, у загради (пето поље, поље напомена), понуђена је већина познатих латинских назива под којима је ту биљку могуће пронаћи у различитим изворима ([Alcanna,] tinctoria, Alkanna t, A. Matthioli[, Anchusa t, An. pusztarum, An. rhizochroa, An. tuberculata, Buglossum t, Lithospermum Lehrmanni, L. t.]).

У случају да (по неким изворима) српскохрватска одређења поседују фреквентнији и мање фреквентан облик, она се разликују тако што је онај фреквентнији означен писмом »Arial«, као у одредници:

• agapant плава тубероза, агапант, lilia afrykańska (Agapanthus africanus[, Crinum a, A. umbellatus])

одређење плава тубероза.

Одреднице су формиране тако што је из двосложног или вишесложног назива биљке извучен назив породице, као у случају одреднице alkanna. Велика предност речника је што се у њему наводе сви делови назива одређене биљке - изузев везника и придева који означавају боје, јер би то превише оптеретило речник - па је биљку могуће тражити по било ком свом делу назива. У том случају се формирају упутнице које упућују на одговарајућу одредничку реч под којом је одредница сврстана, као у случају:

• alpejski 1. fiołek ~ в. cyklamen purpurowy ; 2. bartsja –ka ili barczja –ka в. bartsja; 3. lilijka –ka в. lilijka –ka; 4. modrzyk ~ в. modrzyk ~; 5. ośmiał ~ в. ośmiał ~; 6. powojnik/powojnica ~ в. powojnik ~; 7. rzeżucha –ka в. rzeżucha –ka; 8. szarotka –ka в. szarotka –ka; 9. szczawiór ~ в. szczawiór ~; 10. tocja –ka в. tocja –ka; 11. wełnianeczka -ka в. wełnianeczka –ka.

Систем упутница се примењује и онда када се са мање коришћеног облика упућује на онај општеприхваћен од стране ботаничке норме, као у упутници:

• amarant в. szarłat

или

• ajlant ~ wyniosły в. bożodrzew.

Да би се корпус речника упростио, као и да сам речник не би заузео превише места, уведен је систем скраћеница и знакова.

Најчешћа скраћеница је в. (види), која, у оквиру упутнице и индекса упућује на место одреднице у низу, као у случају:

• amarant в. szarłat.

Коришћена је и скраћеница »зн.« (значење), која, у оквиру упутнице, усмерава корисника на једно од више значења у самој одредници:

• aminek в. przewiercień у 2. зн.

Повремено се појављује и скраћеница гов. (говорни језик), која означава да је појам карактеристичан за некњижевну или нетерминолошку норму.

Веома ретко се јавља и скраћеница изг. (изговара се), која упућује на изговор који није карактеристичан за стандардна правила пољског изговора, на пример:

• cissus [изг. c-issus] (дивља) лозика, дивља.

Коришћене су и, условно назване, привремене скраћенице, које функционишу само у оквиру одреднице (поља) и односе се само на делове посматране одреднице. Имају различите облике, али их је лако препознати, а коришћене су да се избегне непотребно понављање истих облика, када се подразумева да се понављају, на пример:

• centuria ~ pospolita или ~ zwyczajna кичица мала, црвени кантарион, трава од грознице, tysiącznik (Centaurium umbellatum, C. erythraea[, C. minus, C. vulgare, Chironia centaurium, Erythraea cent, E. vulgaris, Gentiana cent.])

У очи падају скраћенице »C.« (Centaurium), »E.« (Erythraea) и »cent.« (centaurium), у оквиру поља напомена. У тренутку када се у оквиру поља појави неки други појам који почиње истим словом (Chironia) скраћеница добија други облик (»cent.«).

Сличне скраћенице се јављају и у оквиру поља одређења (врло ретко), а чешће у индексу:

• трава, змијин(ј)а, (з. честославица) · przetacznik ożankowy,

а још чешће у оквиру помоћног поља одређења:

• pieprzyca gronica, grbica (Lepidium[, Cardaria, Thlaspi]), ~ siewna крецава салата, грбаштица, крес, грбица усјевна, rzeżucha zwyczajna, rz. ogrodowa (Lepidium sativum), ~ strzałkowata в. pieprzycznik

przydrożny/wiosnówkowy.

Ради уштеде у простору, али и да би се одредиле одређене специјалне карактеристике увршћених одређења, коришћени су и неки додатни знаци: »~«, »/«, »[,]«, обична обла заграда »(,)«, али у другачијој функцији када се нађе изван поља напомена, као и цртица »-«, за одређивање падежних наставака облика различитих од номинатива једнине.

Ознака »~«, коришћена у помоћном одредничком пољу, индексу и упутницама, дата је у својој стандардној улози у већини речника: као замена за одредничку реч у номинативу једнине, у случају када је та одредничка реч непосредно пре тога споменута:

• centuria ~ pospolita или ~ zwyczajna кичица мала, црвени кантарион, трава од грознице,

у помоћном одредничком пољу,

• жижоле · jujuba (szydlica ~),

у оквиру индекса и

• ożankowy przetacznik ~ в. przetacznik ~

у случају упутнице.

Знак »/« је коришћен у упутницама:

• pieprz 1. бибер, папар (Piper[, Chavica]); 2. ~ кубеба в. kubeba; 3. ~ żuwny в. betel; 4. ~ turecki/chilijski в. papryka roczna,

у оквиру помоћног поља одређења:

• rdestówka ~ powojowata слак, дворник попонац, вијушац, rdest powojowaty/powojowy,

у оквиру помоћног одредничког поља:

• rdza ~ (źdźbłowa)/zbożowa пламењача,

у оквиру поља одређења:

• stokłosa власуља, класача, овсик, власен, стокласа (Bromus[, Festuca, Schoenodorus, Serrafalcus]), ~ polna овсик, метличица (шарена), овсик многоцвјетни/пољски, стокласа пољска

и у оквиру индекса:

• абдовина, зова/базга · bez hebd, dziki,

за означавање варијантности облика у оквиру назива одређене биљке, када то није могуће означити облом заградом (»(,)«).

Знаци »[,]« су коришћени искључиво у оквиру поља напомена, да означе облике латинских назива биљака за које се не налази потврда у већини консултоване литературе, већ само у понеким публикацијама или у њих неколико:

• agapant плава тубероза, агапант, lilia afrykańska (Agapanthus africanus[, Crinum a, A. umbellatus]).

Обле заграде (»(,)«), осим у случају када служе за одвајање поља напомена од осталог дела одреднице, коришћене су за означавање варијантности облика у оквиру саме речи, насупрот случајевима када се она означава косом цртом (»/«). То се чини у оквиру поља одређења:

• aksamitka 1. кадиф(иц)а, кадив(иц)а,

и тада се подразумевају варијанте (у датом случају) кадифа и кадифица. У помоћном одредничком пољу:

• brokuł ~ (włoski) каулин, прокуле.

У оквиру упутнице:

• brzozowy opieńka –wa в. opieńka (miodowa)/brzozowa,

где се подразумевају варијанте opieńka, opieńka miodowa, opieńka brzozowa. У оквиру помоћног поља одређења:

• czereśnia ~ (dzika) (дивља) трешња, trześnia (dzika).

У компликованијим случајевима коришћена је комбинација облих заграда:

• cedrówka махагон(и(ј)),

која подразумева следеће варијанте махагон, махагони, махагониј или:

• tamaryszek тамарис((к)(а)), метљика, тамаришка,

где су претпостављене варијанте тамарис, тамариск, тамариса и тако даље. Слично и у индексу:

• тамарис((к)(а)) · tamaryszek.

Цртица (»-«) је, осим у случајевима када чини саставни део полусложеница (на пример терпентин-дрво), коришћена у складу са стандардном употребом у већини речника, као знак који је, уз наставак за облик, наведен заједно са последњим словним знаком (или више њих) за којим следи наставак, а одређује варијанту облика другачију од номинатива једнине именице или придева:

• akacjowy robinia –wa в. robinia.

Ако је добро израчунато речник садржи 2205 одредница.

На крају, за несебичну помоћ и савете захваљујем се професорима Данку Шипки и Станиславу Балцеркевичу са Универзитета Адама Мицкјевича у Познању и професору Радославу Жикићу са Универзитета у Крагујевцу.

*

1 Julije Benešić, Hrvatsko-srpski rječnik = Słownik chorwacko-polski, Zagreb 1949, str. V.

2 Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959.

PRZEDMOWA

Jak wskazuje już sama nazwa, ten słownik jest przeznaczony, w pierwszej kolejności, użytkownikom, którzy chcieliby wiedzieć jakiej nazwie polskiej rośliny odpowiada nazwa serbskochorwacka. W kierunku odwrotnym, ogromną pomoc stanowi proponowany „Polsko-serbskochorwacki indeks”, który tak naprawdę przedstawia słownik w „pigułce”.

Słownik powstał z intencją, by użytkownikowi oferować możliwie jak najszerszą informację o nazwach roślin, ale bez zamiaru, by obciążać pojęciami, które są bardzo rzadkie w użyciu i przedstawiają endemiczne nazwy roślin. W największej możliwej mierze opracowana została flora Polski, przede wszystkim, rośliny naczyniowe, jako najbardziej rozpowszechnione. Słownik obejmuje też znaczną liczbę roślin, które w Polsce nie rosną lub są do niej sprowadzone, a są w Polsce bardzo popularne, a powstał z nadzieją, że pomoże zarówno tłumaczowi, jak i studentowi.

W poszukiwaniach serbskochorwackich określeń, wykorzystana została bogata serbska, chorwacka i bośniacka literatura, zbadano również najnowsze dostępne słowniki powszechne. Ponieważ język serbskochorwacki stanowi jeden niepodzielny organizm (idąc za złotą myślą Julije Benešicia^[1], że „serbski język jest tym samym co chorwacki”), nie dokonywano żadnych podziałów, ale obydwie rozwijane dziś normy (‘serbska’ i ‘chorwacka’, lub, bardziej precyzyjnie, ‘wschodnia’ i ‘zachodnia’) zostały wnikliwie zbadane i zastosowane.

Wzięto także pod uwagę specyfikę powstania polskiej i serbskochorwackiej terminologii botanicznej. Mianowicie, polska specjalistyczna terminologia botaniczna ma inną genezę i dziś w użyciu są nazwy składające się przede wszystkim z dwóch członów, jednego oznaczającego rodzinę i drugiego, który określa dokładną nazwę rośliny, na przykład psianka ziemniak lub psianka pomidor. W serbskochorwackiej terminologii przeważa różnorodność, uwarunkowana liczebnością regionalnych ludowych nazw, które w bardziej lub mniej są rozpowszechnione na obszarze serbskochorwackiego języka. Ten problem także został ujęty i dokonano próby, aby wymienić najczęściej spotykane formy. Jako wzór posłużył Ботанички речник Dragutina Simonovicia^[2], który przytacza frekwencję określonych terminów, wymieniając je różnymi rodzajami pisma.

Typowe hasło wygląda następująco:

• alkanna ~ barwierska nemačka k(a)na, bjelodlakava krvavica, czerwienica barwierska, czerwieniec b. ([Alcanna,] tinctoria, Alkanna t, A. Matthioli[, Anchusa t, An. pusztarum, An. rhizochroa, An. tuberculata, Buglossum t, Lithospermum Lehrmanni, L. t.]).

Na pierwszym miejscu, (w pierwszym polu, polu hasłowym) znajduje się wyraz hasłowy (głównie rzeczownik), według którego hasło zostało sklasyfikowane w kolejności alfabetycznej, oznaczone pismem «Times New Roman» i pogrubionym drukiem (alkanna). Potem (w większości przypadków), w drugim polu (pomocnicze pole hasłowe) następuje dwuczłonowe określenie, które precyzuje, o jakiej roślinie jest mowa, oznaczone pochyłym pismem «Times New Roman» (~barwierska). Później następują serbskochorwackie określenia (trzecie pole, pole znaczenia), oznaczone zwykłym pismem «Times New Roman» (nemačka k(a)na, bjelodlakava krvarica). Następne w szeregu jest określenie (czwarte pole, pomocnicze pole znaczenia), pod którym dana roślina jest także znana w języku polskim i oznaczone zostało pogrubioną kursywą pisma «Times New Roman» (czerwienica barwierska, czerwieniec b.). Na końcu, w nawiasie (piąte pole, pole uwag), podana jest większość znanych łacińskich nazw, pod którymi tę roślinę można znaleźć w rozmaitych źródłach ([ Alcanna ] tinctoria, Alkanna t, A. Matthioli [ Anchusa t, An. pusztarum, An. rhizochroa, An. tuberculata, Buglossum t, Lithospermum Lehrmani, L. t.]).

W sytuacji, kiedy (według niektórych źródeł) serbskochorwackie określenia posiadają częściej i rzadziej występujące formy, zostały one rozróżnione w taki sposób, że ta częstsza jest oznaczona pismem „Arial”, jak w haśle:

• agapant plava tuberoza, agapant, lilia afrykańska (Agapanthus africanus[, Crinum a, A. umbellatus])

określenie plava tuberoza.

Hasła są formowane w taki sposób, że z dwu- lub wieloczłonowej nazwy rośliny wyróżniono nazwę rodziny, jak w przypadku hasła alkanna. Dużą zaletą słownika jest to, że wymienione są w nim wszystkie elementy nazwy określonej rośliny - z wyjątkiem spójników i przymiotników, które oznaczają kolor, co mogłoby zbytnio obciążyć słownik - więc można szukać rośliny według jakiegokolwiek elementu jej nazwy. Dla takiej sytuacji utworzone są

odsyłacze, które odsyłają do odpowiedniego wyrazu hasłowego, pod którym sklasyfikowane zostało hasło, jak w przypadku:

• alpejski 1. fiołek ~ v. cyklamen purpurowy ; 2. bartsja –ka ili barczja –ka v. bartsja; 3. lilijka –ka v. lilijka –ka; 4. modrzyk ~ v. modrzyk ~; 5. ośmiał ~ v. ośmiał ~; 6. powojnik/powojnica ~ v. powojnik ~; 7. rzeżucha –ka v. rzeżucha –ka; 8. szarotka –ka v. szarotka –ka; 9. szczawiór ~ v. szczawiór ~; 10. tocja –ka v. tocja –ka; 11. wełnianeczka -ka v. wełnianeczka –ka.

Odsyłacze stosowano również wtedy, gdy odsyła się z mniej używanej formy do tej ogólnie przyjętej od strony normy botanicznej, jak w odsyłaczu:

• amarant v. szarłat

lub

• ajlant ~ wyniosły v. bożodrzew.

Aby uprościć korpus słownika, ale też żeby słownik nie zajmował zbyt dużo miejsca, wprowadzony został system skrótów i znaków.

Najczęstszym skrótem jest v. (vidi), który, w ramach odsyłacza, odsyła na miejsce hasła w szeregu, jak w przypadku:

• amarant v. szarłat

Używany jest także skrót «zn.» (značenje), który, w ramach odsyłacza, kieruje użytkownika na jedno spośród kilka znaczeń w samym haśle:

• aminek v. przewiercień u 2. zn.

Od czasu do czasu pojawia się też skrót gov. (govorni jezik), która oznacza, że pojęcie jest charakterystyczne dla nieliterackiej lub nieterminologicznej normy.

Używane są również warunkowo nazwane, tymczasowe skróty, które funkcjonują tylko w obrębie hasła (pola) i odnoszą się tylko do elementów danego hasła. Mają różne formy, ale łatwo można je rozpoznać, a użyte zostały, aby uniknąć niepotrzebnego powtarzania tych samych form, kiedy oczywistym jest, że się powtarzają, na przykład:

• centuria ~ pospolita ili ~ zwyczajna kičica mala, crveni kantarion, trava od groznice, tysiącznik (Centaurium umbellatum, C. erythraea[, C. minus, C. vulgare, Chironia centaurium, Erythraea cent, E. vulgaris, Gentiana cent.])

Rzucają się w oczy skróty «C.» (Centaurium), «E.» (Erythraea), i «cent.» (centaurium), w obrębie pola uwag. W momencie, kiedy w ramach pola pojawia się jakieś drugie pojęcie, które zaczyna się tą samą literą (Chironia), skrót otrzymuje drugą formę («cent.»).

Podobne skróty pojawiają się także w obrębie pola znaczenia (bardzo rzadko), częściej w indeksie:

• trava, zmijin(j)a, (z. čestoslavica) · przetacznik ożankowy,

a bardzo często w ramach pomocniczego pola znaczenia:

• pieprzyca gronica, grbica (Lepidium[, Cardaria, Thlaspi]), ~ siewna krecava salata, grbaštica, kres, grbica usjevna, rzeżucha zwyczajna, rz. ogrodowa (Lepidium sativum), ~ strzałkowata v. pieprzycznik

przydrożny/wiosnówkowy.

Żeby zaoszczędzić przestrzeń, ale też by odznaczyć określone specjalne właściwości umieszczonych tu określeń, użyte zostały także pewne dodatkowe znaki: «~», «/», «[,]», zwykły nawias «(,)», ale w innej funkcji, kiedy znajduje się poza polem uwag, tak jak myślnik «–» do określania końcówek deklinacyjnych form różnych od mianownika liczby pojedynczej.

Znak «~» używany jest w pomocniczym polu hasłowym, indeksie i odsyłaczach, podany został w swojej standardowej roli w większości słowników: jako zamiana dla wyrazu hasłowego w mianowniku liczby pojedynczej, w przypadku kiedy ten wyraz hasłowy został bezpośrednio przed tym wspomniany:

• centuria ~ pospolita ili ~ zwyczajna kičica mala, crveni kantarion, trava od groznice,

w pomocniczym polu hasłowym,

• žižole · jujuba (szydlica ~),

w ramach indeksu i

• ożankowy przetacznik ~ v. przetacznik ~

w przypadku odsyłacza.

Znak «/» używany jest w odsyłaczach:

• pieprz 1. biber, papar (Piper[, Chavica]); 2. ~ kubeba v. kubeba; 3. ~ żuwny v. betel; 4. ~ turecki/chilijski v. papryka roczna,

w obrębie pomocniczego pola znaczenia:

• rdestówka ~ powojowata slak, dvornik poponac, vijušac, rdest powojowaty/powojowy,

w obrębie pomocniczego pola hasłowego:

• rdza ~ (źdźbłowa)/zbożowa plamenjača,

w ramach pola znaczenia:

• stokłosa vlasulja, klasača, ovsik, vlasen, stoklasa (Bromus[, Festuca, Schoenodorus, Serrafalcus]), ~ polna ovsik, metličica (šarena), ovsik mnogocvjetni/poljski, stoklasa poljska

i w ramach indeksu:

• abdovina, zova/bazga · bez hebd, dziki,

przy oznaczaniu wariantowości form w ramach nazwy danej rośliny, kiedy nie można tego zrobić przy pomocy zwykłego nawiasu («(,)»)

Znaki «[,]» używane są wyłącznie w ramach pola uwag, aby oznaczyć formy łacińskich nazw, dla których nie można znaleźć potwierdzenia w większości konsultowanej literatury, lecz tylko w niektórych publikacjach lub nielicznych spośród nich:

• agapant plava tuberoza, agapant, lilia afrykańska (Agapanthus africanus[, Crinum a, A. umbellatus]).

Zaokrąglone nawiasy (»(,)«), poza sytuacją, kiedy służą do oddzielania pola uwag od pozostałego elementu hasła, używane są do oznaczania wariantowości form w ramach samego wyrazu, w odróżnieniu od sytuacji, kiedy oznacza się je łamaną (»/«), Robi się tak w obrębie pola znaczenia:

• aksamitka 1. kadif(ic)a, kadiv(ic)a,

i wówczas oznaczają warianty (w danym przypadku) kadifa i kadifica. W pomocniczym polu hasłowym:

• brokuł ~ (włoski) kaulin, prokule.

W ramach odsyłacza:

• brzozowy opieńka –wa v. opieńka (miodowa)/brzozowa,

gdzie oznaczają warianty: opieńka, opieńka miodowa, opieńka brzozowa. W ramach pomocniczego pola znaczenia:

• czereśnia ~ (dzika) (divlja) trešnja, trześnia (dzika).

W bardziej skomplikowanych przypadkach użyta została kombinacja zaokrąglonych nawiasów:

• cedrówka mahagon(i(j)),

która oznacza następujące warianty mahagon, mahagoni, mahagonij, lub:

• tamaryszek tamaris((k)(a)), metljika, tamariška,

gdzie określają warianty tamaris, tamarisk, tamarisa i. t. d. Podobnie w indeksie:

• tamaris((k)(a)) · tamaryszek.

Myślnik (»-«) poza sytuacjami, kiedy tworzy część składową wyrazu (na przykład terpertin-drvo), używany jest zgodnie ze standardowym zastosowaniem w większości słowników, jako znak, który, obok końcówki formy, został postawiony razem z ostatnim znakiem literowym (lub kilku nich) po którym następuje końcówka, a określa wariant formy, innej od mianownika liczby pojedynczej rzeczownika lub przymiotnika:

• akacjowy robinia –wa v. robinia.

Jeżeli dokonano prawidłowych obliczeń, słownik zawiera 2205 haseł.

Na koniec chciałbym serdecznie podziękować za nieograniczoną pomoc i rady profesorom Danko Šipce i Stanisławowi Balcerkiewiczowi z Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, oraz profesorowi Radoslavowi Žikiciowi z Uniwersytetu w Kragujevacu.

Julije Benešić, Hrvatsko-poljski rečnik=Słownik chorwacko-polski, Zagreb, 1949, str. V.

Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959.