PRIPOVETKE LUŽIČKIH SRBA
Priredio Predrag Piper
Sadržaj
Predgovor
Ova zbirka pripovedaka predstavlja prvu zbirku pripovedaka lužičkosrpskih pripovedača koja se pojavljuje na srpskom jeziku. Do sada su se pripovetke Lužičkih Srba mogle pročitati na srpskom jeziku samo u književnim časopisima, pa i tamo dosta retko.
Izborom iz poezije Lužičkih Srba koji je sada pred čitaocima zastupljeni su lužičkosrpski pisci čije pripovetke mogu da daju dosta dobar uvid u lužičkosrpsku pripovednu prozu HH veka. Njihov redosled je hronološki.
Najveći deo pripovedaka u ovom izboru prevela je s lužičkosrpskog dr Nada Đorđević, koja je prva prevela s lužičkosrpskog na srpski jezik i jedan roman (Marija Mlinkova, Dani u daljini), do čijeg objavljivanja na srpskom jeziku još nije došlo. Pripovetke Jurija Brezana i Krešćena Kravca prevela je Ljubica S. Rajinac.
Beleške na kraju ove zbirke pripovedaka daju čitaocima osnovne podatke o autorima koji su u tom izboru zastupljeni.
Građa za ovu zbirku skupljena je u Narodnoj biblioteci Srbije
umnogome zahvaljujući predusretljivosti saradnika Referensnog odeljenja, za šta
im je priređivač zahvalan
P. P.
Beleške o piscima
Jakub Bart-Ćišinski (1856-1909) jedan je od najvećih lužičkosrpskih književnika. Završio je u Pragu teološke studije posle čega je katolički sveštenik u Rablicama, Radvoru, Drezdenu, Kemnicu i Radebergu. Crkvene vlasti su ga po kazni premestile u nemačku jezičku sredinu. Osnovao je lužičkosrpsku dramu delom Na gradištu. Najviše je pisao lirske pesme. Njegova sabrana dela objavljena su u 14 tomova.
Jurij Brezan (1916- ) jedan je od najvećih lužičkosrpskih proznih pisaca. Posle gimnazije bio je 1938. godine uhapšen i proteran iz zavičaja zbog ilegalnog antifašističkog rada. Posle 2. svetskog rata živi i radi kao slobodni umetnik, uglavnom u Budišinu. Objavio je, pored drugih, i dela: U novo vreme (pesme), Stara Jančova (novela), Feliks Hanuš (roman-trilogija), Krista (pripovetke, objavljene 1960, a u srpskohrvatskom prevodu u Beogradu i Zagrebu 1978), Crni mlin (pripovetka), Krabat ili preobražaj sveta (roman). Autor je više pripovedaka za decu, drama i eseja.
Beno Budar (1946- ) u Lajpcigu i Rostovu završio je studije slavistike. Radi u izdavačkoj kući Domovina u Budišinu. Beno Budar je pre svega liričar, prozaista i dečji pisac. Objavio jež, pored drugih, i radove Mikus i Dajkus (pesme), U susedstvu skuša (pripovetka) i dr.
Jurij Koh (1924- ) – prozaista i pesnik, jedan je od najznačajnijih lužičkosrpskih pisaca HH veka. Objavio, pored drugih dela, i Jevrejka Hana (roman), Između sedam mostova (roman), Putovanje prema jutru (putopisi), Poslednji ispit (drama).
Ciril Kola (1927- ) – pripovedač, prevodilac, novinar i publicista. Najznačajnija dela su mu Ruža (pripovetke), Biće svadba (drama).
Krešćan Kravc (1938- ) – prozaista. Studirao je žurnalistiku i agronomiju, radio kao urednik na radiju u Hoćebusu, kao glavni urednik časopisa za decu Plomjo u izdavačkoj kući "Domovina" u Budišinu. Objavio Beloruske impresije (reportaže), Paljenje (pripovetke), piše pripovetke i radio-drame za decu.
Jurij Kravža (1934- ) – prozaista. Studirao je pedagogiju i kulturologiju, bio je učitelj, a kasnije urednik u izdavačkoj kući. Objavio Plava pisma (novele), Kraj bajke (pripovetka), Pronalazači (pozorišno komad), Vidovnjak (pripovetka) i dr.
Jurij Kubaš Vorklečan (1902- ) prozaista i satiričar. Po završenom školovanju radio je kao učitelj. Zbog antifašističkog rada bio je prognan iz Lužica. Šest godina učiteljevao u blizini Frajberga. Vraća se u Lužicu 1946. i počinje da radi na organizovanju školstva. Književni rad počeo je bajkama sa skrivenom antifašističkom tematikom. Posle 1950. vraća se tom žanru, ali se okreće i savremenim temama, posebno promenama na selu, u čemu je ispoljivao veliki dar humoriste i satiričara.
Marija Mlinkova (1934-1971) – prozaista. Po završenoj Srpskoj školi u Budišinu studirala germanistiku i pedagogiju u Lajpcigu. Vrlo uspešno se bavila književnom kritikom dela na lužičkosrpskom jeziku. Najznačajnija dela su joj Različak i crveni mak (pripovetke), Dani u daljini (roman, koji je Nada Đorđević prevela na srpski, ali koji još nije objavljen).
Tomaš Navka (1949- ) – liričar. Studirao je lužičkosrpski, ruski i poljski jezik, radio kao prevodilac i saradnik izdavačke kuće, saradnik Instituta za lužičkosrpsku narodnu kulturu. Pesme su mu objavljivane u časopisima, novinama i antologijama.
Angela Stahova (1948- ) – prozaista. Završila je studije ekonomije u Drezdenu, radila naučni asistent, ekonomista, slobodna umetnica. Objavila je Halo Kaľek (pripovetke), Čas između psa i mačke (pripovetke, na nemačkom), Subotom uveče kod kuće (pripovetke) i dr.
Jeva Marija Čornakec (1959- ) – prozaista. Studirala slavistiku, radila u biblioteci, uređivala jedini časopis Lužičkih Srba za kulturu Roshlad. Pripovetke su joj objavljivane i u antologijama. Najpoznatije delo: Golub ima crne nožice (zbirka pripovedaka).
D. P.
|
