ПРИПОВЕТКЕ ЛУЖИЧКИХ СРБА
Приредио Предраг Пипер
Садржај
Предговор
Ова збирка приповедака представља прву збирку приповедака лужичкосрпских приповедача која се појављује на српском језику. До сада су се приповетке Лужичких Срба могле прочитати на српском језику само у књижевним часописима, па и тамо доста ретко.
Избором из поезије Лужичких Срба који је сада пред читаоцима заступљени су лужичкосрпски писци чије приповетке могу да дају доста добар увид у лужичкосрпску приповедну прозу ХХ века. Њихов редослед је хронолошки.
Највећи део приповедака у овом избору превела је с лужичкосрпског др Нада Ђорђевић, која је прва превела с лужичкосрпског на српски језик и један роман (Марија Млинкова, Дани у даљини), до чијег објављивања на српском језику још није дошло. Приповетке Јурија Брезана и Крешћена Кравца превела је Љубица С. Рајинац.
Белешке на крају ове збирке приповедака дају читаоцима основне податке о ауторима који су у том избору заступљени.
Грађа за ову збирку скупљена је у Народној библиотеци Србије
умногоме захваљујући предусретљивости сарадника Референсног одељења, за шта
им је приређивач захвалан
П. П.
Белешке о писцима
Јакуб Барт-Ћишински (1856-1909) један је од највећих лужичкосрпских књижевника. Завршио је у Прагу теолошке студије после чега је католички свештеник у Раблицама, Радвору, Дрездену, Кемницу и Радебергу. Црквене власти су га по казни преместиле у немачку језичку средину. Основао је лужичкосрпску драму делом На градишту. Највише је писао лирске песме. Његова сабрана дела објављена су у 14 томова.
Јуриј Брезан (1916- ) један је од највећих лужичкосрпских прозних писаца. После гимназије био је 1938. године ухапшен и протеран из завичаја због илегалног антифашистичког рада. После 2. светског рата живи и ради као слободни уметник, углавном у Будишину. Објавио је, поред других, и дела: У ново време (песме), Стара Јанчова (новела), Феликс Хануш (роман-трилогија), Криста (приповетке, објављене 1960, а у српскохрватском преводу у Београду и Загребу 1978), Црни млин (приповетка), Крабат или преображај света (роман). Аутор је више приповедака за децу, драма и есеја.
Бено Будар (1946- ) у Лајпцигу и Ростову завршио је студије славистике. Ради у издавачкој кући Домовина у Будишину. Бено Будар је пре свега лиричар, прозаиста и дечји писац. Објавио јеж, поред других, и радове Микус и Дајкус (песме), У суседству скуша (приповетка) и др.
Јуриј Кох (1924- ) – прозаиста и песник, један је од најзначајнијих лужичкосрпских писаца ХХ века. Објавио, поред других дела, и Јеврејка Хана (роман), Између седам мостова (роман), Путовање према јутру (путописи), Последњи испит (драма).
Цирил Кола (1927- ) – приповедач, преводилац, новинар и публициста. Најзначајнија дела су му Ружа (приповетке), Биће свадба (драма).
Крешћан Кравц (1938- ) – прозаиста. Студирао је журналистику и агрономију, радио као уредник на радију у Хоћебусу, као главни уредник часописа за децу Пломјо у издавачкој кући "Домовина" у Будишину. Објавио Белоруске импресије (репортаже), Паљење (приповетке), пише приповетке и радио-драме за децу.
Јуриј Кравжа (1934- ) – прозаиста. Студирао је педагогију и културологију, био је учитељ, а касније уредник у издавачкој кући. Објавио Плава писма (новеле), Крај бајке (приповетка), Проналазачи (позоришно комад), Видовњак (приповетка) и др.
Јуриј Кубаш Ворклечан (1902- ) прозаиста и сатиричар. По завршеном школовању радио је као учитељ. Због антифашистичког рада био је прогнан из Лужица. Шест година учитељевао у близини Фрајберга. Враћа се у Лужицу 1946. и почиње да ради на организовању школства. Књижевни рад почео је бајкама са скривеном антифашистичком тематиком. После 1950. враћа се том жанру, али се окреће и савременим темама, посебно променама на селу, у чему је испољивао велики дар хумористе и сатиричара.
Марија Млинкова (1934-1971) – прозаиста. По завршеној Српској школи у Будишину студирала германистику и педагогију у Лајпцигу. Врло успешно се бавила књижевном критиком дела на лужичкосрпском језику. Најзначајнија дела су јој Различак и црвени мак (приповетке), Дани у даљини (роман, који је Нада Ђорђевић превела на српски, али који још није објављен).
Томаш Навка (1949- ) – лиричар. Студирао је лужичкосрпски, руски и пољски језик, радио као преводилац и сарадник издавачке куће, сарадник Института за лужичкосрпску народну културу. Песме су му објављиване у часописима, новинама и антологијама.
Ангела Стахова (1948- ) – прозаиста. Завршила је студије економије у Дрездену, радила научни асистент, економиста, слободна уметница. Објавила је Хало Каѕек (приповетке), Час између пса и мачке (приповетке, на немачком), Суботом увече код куће (приповетке) и др.
Јева Марија Чорнакец (1959- ) – прозаиста. Студирала славистику, радила у библиотеци, уређивала једини часопис Лужичких Срба за културу Росхлад. Приповетке су јој објављиване и у антологијама. Најпознатије дело: Голуб има црне ножице (збирка приповедака).
Д. П.
|
